Ugledni švajcarski list “Die Weltwoche” objavio je veliku reportažu o pripremama za predstojeću specijalizovanu izložbu u Beogradu. Novinari ovog lista posetili su gradilište u Surčinu tokom marta i ostali fascinirani obimom radova koji se odvijaju na dojučerašnjim poljima. Opisujući atmosferu gde se miris betona meša sa bukom bagera i kamiona, list navodi da tamo gde je bila ravnica sada izrasta novi grad koji predstavlja simbol modernizacije zemlje.
Beograd će od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine postati svetski centar kulture, tehnologije i sporta pod motom “Play for Humanity – Sport and Music for All”. Reč je o međunarodnoj specijalizovanoj izložbi koju priznaje Međunarodni biro za izložbe (BIE). Za razliku od klasičnih svetskih izložbi, ove su tematski usmerene i prostorno ograničene na najviše 25 hektara, ali njihov uticaj na razvoj zemlje domaćina često prevazilazi same okvire manifestacije.
Investicioni zamah i četiri miliona posetilaca
Projekat EXPO 2027 za srpsku vladu predstavlja centralnu tačku modernizacije, a procenjuje se da samo izgradnja kompleksa košta između 1,2 i 1,5 milijardi evra. Međutim, planovi su mnogo širi i obuhvataju ulaganje dodatnih milijardi u obnovu cele zemlje. U Surčinu nastaje potpuno novo naselje koje će obuhvatati sajamske hale, kongresne centre i hotele, a uporedo se razvija i infrastruktura poput brzih puteva, proširenja aerodroma “Nikola Tesla”, modernizacije železnice i izgradnje nacionalnog stadiona sa 52.000 mesta.
Jedan od ključnih ljudi iza ovog ambicioznog programa je Siniša Mali, potpredsednik vlade i ministar finansija. On opisuje naredne godine kao period intenzivnih investicija i skok u budućnost koji obuhvata 17,8 milijardi evra u 323 projekta širom Srbije. Mali naglašava da se ulaže u škole, bolnice, energetiku i veštačku inteligenciju, čime EXPO postaje najveća razvojna šansa ne samo za zemlju, već i za ceo region.
“To je najveći događaj u istoriji Srbije. Svaki građanin će osetiti korist. Najvažnije je nasleđe: nakon EXPO-a razvoj se nastavlja. To je osnova za ubrzani rast od 2028 – kroz bolje odnose sa drugim državama, pozitivan imidž i novi ekonomski zamah”, izjavio je Mali za švajcarski list.
Diplomatija i ekonomska vizija do 2035. godine
Očekivanja od same izložbe su ogromna, sa procenjenim brojem posetilaca od tri do četiri miliona i učešćem više od sto država. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, Beograd se ponovo pozicionira kao neutralni domaćin i most između Istoka i Zapada. Na sastancima u Beogradu već sede predstavnici Rusije, Ukrajine, Irana i SAD, što podseća na dugu tradiciju posredovanja koju simbolizuje Palata Srbije, gde su se 1961. godine okupili lideri Pokreta nesvrstanih.
Srbija planira i snažno ekonomsko pozicioniranje sa ciljem da rast BDP-a naredne godine dostigne 5 procenata. Ministar Mali ističe da je predstavljena vizija “Srbija 2030” i “Srbija 2035” kao put održivog rasta nakon što se svetla izložbe ugase. Statistika pokazuje da se tržište rada već značajno oporavilo, s obzirom na to da je nezaposlenost sa 25,9 procenata iz 2012. godine pala na današnjih 8,7 procenata, dok projekti poput “Beograda na vodi” simbolizuju tekuću transformaciju prestonice.
Most kultura i signal Evropi
Uprkos sporom procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija ostaje posvećena tom putu, a EXPO vidi kao priliku da Evropa pokaže svoje kapacitete u visokim tehnologijama. Švajcarski list zaključuje da će ovaj događaj biti svojevrsna topionica tradicija i kultura iz celog sveta, ali i prilika za brojnu dijasporu da se poveže sa maticom.
Dok radovi u Surčinu ne staju, a buka mašina i dalje ispunjava prostor, “Die Weltwoche” ocenjuje da za Srbiju EXPO nije samo obična izložba. To je jasan politički signal svetu da iz prašine i betona jednog velikog gradilišta nastaje zemlja u snažnom usponu koja je spremna da preuzme važnu ulogu na međunarodnoj sceni.
