Šokantna smrt uglednog neurologa Ursa Švarca, koji je preminuo neposredno pred penziju nakon 17 godina rada bez ijednog slobodnog vikenda ili godišnjeg odmora, otvorila je u Cirihu pitanje o kojem se dugo ćutalo. Slučaj lekara Univerzitetske bolnice u Cirihu (USZ) mogao bi biti prvi zvanično zabeležen primer “karošija” u Švajcarskoj – japanskog termina za smrt izazvanu iscrpljenošću na poslu.
Dok javnost još uvek analizira tragičnu sudbinu doktora Švarca, pažnju medija privukao je novi ekstremni primer. Otmar Šeb, specijalista hirurgije u klinici “Hirslanden”, provodi 80 sati nedeljno u bolnici, radeći svih sedam dana u sedmici.
Njegov radni dan počinje u 5:35 ujutru, nakon svega četiri do pet sati sna. Pauzu za ručak gotovo i nema – dok odgovara na mejlove, na brzinu pojede jogurt i dve mandarine. Tek nakon 14 sati neprekidnog rada, radni dan se završava, da bi sutradan sve počelo ispočetka.
“Rupa” u zakonu: Samostalni lekari bez kontrole
Postavlja se pitanje kako je moguće da sistem dozvoli ovakav tempo rada. Odgovor leži u specifičnom statusu koji doktor Šeb ima u klinici “Hirslanden”. On je “partner lekar”, što znači da radi samostalno i na sopstvenu odgovornost.
“Oni svoju delatnost organizuju samostalno, raspolažu sopstvenim strukturama prakse i individualno kontrolišu svoje radno vreme”, objasnila je Brita Zajfrid-Feder, portparolka klinike “Hirslanden”.
Ovo praktično znači da lekari sa ovakvim statusom mogu nastaviti da rade čak i kada je to odavno postalo opasno po njihovo zdravlje, jer tehnološki sistemi blokade radnog vremena, koji važe za stalno zaposlene, na njih ne primenjuju restrikcije.
Bolnice uvode strože mere nakon tragedije
Smrt Urs Švarca naterala je švajcarske bolnice da hitno pojačaju kontrolu. Univerzitetska bolnica u Cirihu našla se na meti kritika jer je preminulom neurologu od 380 nakupljenih dana odmora obrisala čak 350.
Portparol ove ustanove, Moric Suter, istakao je da su procesi sada značajno stroži kako se ovakva tragedija ne bi ponovila.
“Tragičan razvoj događaja i njegov kraj emocionalno su opteretili kolektiv i veoma zaokupili bolnicu. Veoma žalimo zbog toga i uveli smo procese kako se takav slučaj ne bi ponovio”, naveo je Suter.
Novi standardi uključuju obavezno vođenje evidencije radnog vremena i za lekare na višim pozicijama, dok se od početka 2023. godine konsekventno sprovode planovi za korišćenje zaostalih odmora.
U klinici “Hirslanden”, elektronski sistem sada automatski blokira dalji unos rada kada se dostignu definisane granice, nakon čega obavezno sledi razgovor sa personalnom službom i nadređenima radi primene preventivnih mera zaštite zdravlja zaposlenih.
