Uprkos reputaciji fiskalne discipline, Nemačka sve veći deo državnog novca troši na socijalne transfere i administraciju, dok obrazovanje ostaje zapostavljeno, pokazuje nova analiza Nemačkog ekonomskog instituta (IW) iz Kelna.
Prema tom istraživanju, čak 41 odsto ukupnih javnih rashoda u Nemačkoj odlazi na socijalne programe, pri čemu skoro polovina tog iznosa ide na penzije. Time se Nemačka svrstava uz nordijske zemlje, Austriju i Švajcarsku, koje na socijalnu potrošnju izdvajaju oko 40 odsto budžeta, dok države Beneluksa troše oko 38 procenata. Prosek Evropske unije iznosi 39 odsto.
Istovremeno, Nemačka je i među evropskim državama s najvišim rashodima za zdravstvo oko 16 odsto ukupne potrošnje, što je svrstava u isti rang sa najskupljim zdravstvenim sistemima u severnoj Evropi.
Analiza dolazi u trenutku pojačanih rasprava o saveznom budžetu za narednu godinu, kao i rastućih političkih tenzija oko reforme penzionog sistema. Institut IW, koji važi za organizaciju blisku poslodavcima, upozorava da je dalji rast državne potrošnje teško održiv i poziva vladu da posebno obuzda izdatke u socijalnom i zdravstvenom sektoru.
Podaci, koji obuhvataju period od 2001. do 2023. godine, ukazuju i na snažan rast administrativnih troškova. Njihov udeo u ukupnoj javnoj potrošnji porastao je sa 7,2 na čak 11 odsto, što dodatno opterećuje budžet bez vidljivog poboljšanja efikasnosti države.
Najslabija tačka ostaje obrazovanje. Nemačka je za tu oblast izdvojila svega 9,3 odsto budžeta, što je najmanje među upoređivanim zemljama i znatno ispod nivoa Austrije i Švajcarske. Studija istovremeno ukazuje na hronični manjak zaposlenih u javnom sektoru i nedovoljne javne investicije, što dovodi u pitanje dugoročnu konkurentnost najveće evropske ekonomije.
