Iako su ekonomski pritisci prisutni širom kontinenta, Srbija je početak godine dočekala sa povoljnijim statističkim podacima u odnosu na značajan deo Evropske unije. Prema najnovijem izdanju biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), od ukupno 27 zemalja članica Unije, njih sedam je u januaru zabeležilo veću međugodišnju inflaciju nego što je to bio slučaj u Srbiji.
Dok je u Srbiji međugodišnja inflacija, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, iznosila 2,7 odsto, u sedam evropskih prestonica zabeležen je znatno brži rast cena.
Među zemljama koje se suočavaju sa većim inflatornim pritiscima posebno se izdvajaju Kipar, Slovačka i Nemačka, koje su ujedno i retke članice EU u kojima je inflacija tokom januara dodatno ubrzala, dok je u većini ostalih država zabeležen pad.
Prednost Srbije u cenama hrane
Ključni faktor koji je doprineo boljoj poziciji Srbije u poređenju sa pomenutih sedam članica jeste kretanje cena hrane. Analitičari ističu da su troškovi osnovnih namirnica u Srbiji rasli znatno sporije nego na evropskom tržištu.
“U januaru je u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane od svega 0,8 odsto, dok je na nivou Evropske unije hrana u proseku poskupela za 3,1 odsto”.
Ova osetna razlika u cenama hrane pružila je značajnu zaštitu životnom standardu građana u poređenju sa državama gde su police u marketima drastičnije poskupele.
S druge strane, izveštaj napominje da su energenti, usluge i neenergetski industrijski proizvodi u Srbiji rasli brže, ali je stabilnost cena hrane ostala presudan faktor koji je Srbiju pozicionirao ispred sedam država članica Unije na listi januarskih inflatornih kretanja.
