Nemačka je ponovo suočena sa talasom industrijskih akcija koji ozbiljno pogađa svakodnevni život građana. Nakon prošlonedeljnog kolapsa lokalnog javnog prevoza, ove sedmice upozoravajući štrajkovi zahvataju gotovo ceo javni sektor – od bolnica i univerziteta, preko zimskih i komunalnih službi, do autobusnog i železničkog saobraćaja u brojnim gradovima.
Celodnevne štrajkove predvode sindikati Verdi, Sindikat policije, IG Bau i Sindikat vaspitanja i obrazovanja, a posledice trpe milioni građana koji se suočavaju sa otkazanim linijama, otežanim dolaskom na posao i poremećajem osnovnih javnih usluga.
Dogovor na vidiku, ali pritisak se ne smanjuje
Iako se predstavnici sindikata i poslodavaca krajem sedmice sastaju u Potsdamu, a nezvanične procene govore da je povećanje plata od oko šest odsto praktično nadohvat ruke, štrajkovi ne jenjavaju. Sindikalni lideri govore o „dobrim izgledima“ za dogovor, ali istovremeno nastavljaju sa pritiscima i dodatno zaoštravaju zahteve, insistirajući i na skraćenju radnog vremena.
Upravo ta strategija – nastavak štrajkova dok je kompromis već blizu – izaziva sve veće nezadovoljstvo poslodavaca.
Poslodavci traže zakonske promene
Savez nemačkih udruženja poslodavaca BDA otvoreno razmatra inicijativu za ograničavanje prava na štrajk. Generalni direktor BDA-a Stefen Kampeter upozorio je da je Nemačkoj „hitno potreban zakon koji bi obezbedio fer pravila tokom štrajkova“, ocenjujući aktuelnu sindikalnu taktiku kao neodgovornu.
Prema njegovim rečima, prekidi u javnom prevozu i radu komunalnih službi ne samo da nanose veliku ekonomsku štetu, već mogu da predstavljaju i bezbednosni rizik, jer zaposlenima onemogućavaju redovan dolazak na posao. Kampeter je poručio da model „najpre štrajk, pa pregovori“ ozbiljno podriva poverenje između socijalnih partnera.
Milioni zaposlenih, ali i cela zemlja, pod pritiskom
Sindikati Verdi i organizacija državnih službenika dbb zahtevaju povećanje plata od sedam odsto, odnosno najmanje 300 evra mesečno. Pregovori se odnose na oko 2,2 miliona zaposlenih, uključujući više od 900.000 radnika u javnim službama saveznih pokrajina, dok se očekuje da bi eventualni dogovor bio proširen i na oko 1,3 miliona državnih službenika i penzionera.
U međuvremenu, Nemačka ostaje taoc pregovora – sa paralizovanim saobraćajem, poremećenim javnim službama i rastućim pritiskom da se pitanje prava na štrajk prvi put ozbiljno preispita na zakonodavnom nivou.
