Ratovi su oduvek bili koren svih energetskih kriza, pa tako i onih iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je nafta po prvi put postala deficitarna i skupa, a štednja energije postala je imperativ. Dok su se neke od tadašnjih ideja pokazale kao pun pogodak, druge su brzo pale u zaborav.
Kombinacija ratova na Bliskom istoku i energetskih kriza ima istoriju koja seže decenijama unazad. Konstanta je uvek bila ista: bes naroda zbog naglog skoka cena goriva. Za mnoge ljude u Austriji, sipanje goriva je emotivna tema, jer su, naročito u ruralnim predelima, životno zavisni od svojih automobila.
Kada je svet “plivao” u jeftinoj nafti
Tokom šezdesetih godina, u vreme privrednog čuda, nafta je bila neverovatno jeftina i činilo se da je ima u neograničenim količinama. To je dovelo do velikog rasipništva u Austriji, gde se potrošnja sirove nafte od 1965. godine više nego udvostručila. Sve se promenilo 6. oktobra 1973. godine sa početkom Jomkipurskog rata.
Arapske zemlje okupljene u OPEC-u podigle su cene za 70 odsto i delimično zavrnule slavine Zapadu. Crno zlato postalo je političko oružje, a cena je sa manje od dva dolara po barelu skočila na preko jedanaest dolara početkom 1974. godine. Iako se kriza mogla predvideti, niko na nju nije bio spreman dok zima nije zakucala na vrata.
Uvođenje “omraženog” ograničenja brzine
Austrijska vlada, na čelu sa Brunom Krajskim, uvela je drastične mere sa zakašnjenjem u odnosu na susede. Krajem novembra 1973. na autoputevima je uvedeno ograničenje od 100 km/h, mera koja je bila izuzetno nepopularna među građanima. Krajski je tada poručio javnosti da je “vreme rasipništva prošlo”.
Pored ograničenja brzine, od sredine januara 1974. uveden je i obavezan dan bez automobila. Svaki vlasnik vozila mogao je sam da izabere dan u nedelji kada ga neće voziti, a većina se odlučivala za utorak ili sredu. Zanimljivo je da se u Austriji odustalo od zabrane vožnje nedeljom, koju je uvela Nemačka, prvenstveno zbog snažnog pritiska turističke industrije.
Nasleđe krize koje traje i danas: Školski raspust
Dok su mnoge mere ukinute već u proleće 1974. godine, jedna je preživela do danas. Radi se o semestralnom raspustu, koji je tada uveden kao “energetski raspust” kako bi se uštedelo na grejanju škola. Iako se danas smatra kontraproduktivnim jer skijanje troši mnogo energije, ovaj raspust je ostao neraskidiv deo obrazovnog sistema i zimskog turizma.
Dugoročno najefikasniji instrument pokazalo se državno skladištenje zaliha nafte. Ekonomski stručnjaci ističu da je to i danas ključni mehanizam stabilnosti. Sa druge strane, efekat dana bez automobila bio je zanemarljiv, jer su ljudi tim danima često nadoknađivali vožnju drugim danima u nedelji.
Lekcije za budućnost i “svete krave” saobraćaja
Energetski stručnjaci napominju da je tema ograničenja brzine i dalje “sveta krava” u Austriji i Nemačkoj. Realne procene pokazuju da bi se takvim merama moglo uštedeti između deset i petnaest odsto goriva, ali se političari plaše ove diskusije zbog snažnog otpora vozača koji vole svoju “individualnu slobodu”.
Danas su Austrija i zapadni svet i dalje zavisni od fosilnih goriva, što su bolno pokazali sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku. Iako se danas uvode “kočnice” za cene goriva, političari bi mogli mnogo da nauče ako bi pažljivije analizirali puzle sastavljene tokom sedamdesetih godina. Visoke cene ostaju najjednostavniji, iako najbolniji, mehanizam koji tera ljude na štednju.
