Najnoviji podaci instituta “Statistik Austria” za mart 2026. godine oslikavaju zabrinjavajuću realnost za hiljade mladih ljudi koji su se našli u takozvanoj “NEET” grupi. Ovaj termin obuhvata mlade koji nisu u radnom odnosu, niti se nalaze u bilo kakvom procesu obrazovanja ili obuke.
Trenutno čak 12,9 odsto populacije starosti od 15 do 24 godine, što je oko 121.930 osoba, nema nikakav angažman, čime rano gube priključak sa tržištem rada. Iako se nivo nezaposlenosti mladih menjao kroz godine, trenutni podaci pokazuju povratak na nivoe iz 2009. godine.
Posebno upečatljiv trend u novoj analizi je promena strukture ove populacije u pogledu porekla. Dok je pre petnaestak godina udeo mladih sa migrantskim poreklom u ovoj grupi iznosio oko 39 odsto, taj broj je danas značajno porastao i iznosi 51,8 odsto.
Migracije i regionalne razlike kao ključni izazovi
Ovaj podatak ukazuje na to da su mladi iz porodica koje su se doselile u Austriju nesrazmerno više pogođeni nedostatkom perspektive. Oni čine tek trećinu ukupne populacije te starosne dobi, ali predstavljaju više od polovine onih koji su “ispali” iz sistema.
Kada se posmatra mapa Austrije, uočavaju se ogromne razlike između saveznih pokrajina koje direktno zavise od lokalne ekonomske snage. Beč prednjači kao najkritičnija tačka, gde je stopa mladih bez posla i škole dostigla čak 17,7 odsto.
Odmah iza prestonice nalazi se Vorarlberg sa blizu 15 odsto, dok se Gornja Austrija najbolje drži sa stopom od 10,5 procenata. Ovi podaci sugerišu da veći gradski centri nose specifične socijalne rizike koji otežavaju integraciju mladih u svet rada.
Obrazovanje kao najjača brana protiv nezaposlenosti
Zanimljivo je da se nekadašnji jaz između polova u ovoj kategoriji gotovo potpuno istopio. Nekada su devojke češće bile van sistema, dok su danas mladići i devojke izjednačeni sa stopama od oko 12,8 odsto.
Analiza nivoa obrazovanja jasno potvrđuje da je niska kvalifikacija “ulaznica” u dugotrajnu nezaposlenost. Više od polovine onih koji ne rade niti uče ima završenu samo osnovnu školu, dok zanatlija u ovoj grupi ima tek oko 15 odsto.
Lični optimizam nasuprot društvenoj skepsi
I pored ovih sumornih brojki, studije koje prate stavove mladih, poput onih sprovedenih u Štajerskoj, donose neočekivan uvid u njihovu psihologiju. Naime, većina mladih i dalje gleda veoma optimistično na svoju “ličnu budućnost” i privatne životne ciljeve.
Međutim, taj optimizam nestaje kada se povede razgovor o društvu u celini, gde vlada duboka skepsa i pesimizam. Zanimljivo je da su polaznici zanata često pozitivniji prema budućnosti nego učenici gimnazija, što se može objasniti ranijim sticanjem finansijske nezavisnosti.
Mlađe generacije su generalno vedrije od onih koji se bliže 25. godini života, mada devojke sve češće prijavljuju mentalno opterećenje. Bez obzira na trenutnu krizu, većina mladih veruje da će se u svom privatnom krugu “snaći”, iako sistemu kao celini sve manje veruju.
