Sveti Trifun, koji se u Srbiji obeležava 14. februara, u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto kao zaštitnik vinograda i vinara. Iako se praznik danas često prepliće sa Danom zaljubljenih, u domaćem običajnom i crkvenom kalendaru on pre svega označava početak vinogradarske godine i simboličan poziv na rodnost, zdravlje i napredak.
Početak godine u vinogradu
U vinogradarskim krajevima Srbije – od Župe i Negotinske krajine do delova Vojvodine – Sveti Trifun se doživljava kao dan kada se prvi put “budi” vinova loza. Veruje se da se baš tada priroda polako sprema za novi ciklus, a vinogradari izlaze među čokote kako bi simbolično započeli sezonu.
Simbolična rezidba – prvi rez za dobar rod
Jedan od najrasprostranjenijih običaja jeste rezidba makar jednog čokota vinove loze. Taj prvi rez nema samo praktično, već i snažno simbolično značenje – njime se, prema verovanju, otvara put dobroj i rodnoj godini. U nekim krajevima ovaj dan se u narodu naziva i Orezač, upravo zbog tog čina.
Čokot se zaliva vinom
Nakon rezidbe, čokot se često preliva vinom. Ovaj gest predstavlja želju da loza bude snažna, a grožđe sočno i kvalitetno. Vino, kao plod prethodne godine, simbolično se vraća zemlji i lozi, uz verovanje da će se trud višestruko isplatiti.
Molitve i osvećenje vinograda
Uz narodne običaje, u mnogim sredinama prisutan je i verski obred – molitve za zaštitu vinograda od grada, mraza i bolesti. Sveštenici često osvećuju vinograde, a domaćini se mole za zdravlje porodice i uspeh u radu. Sveti Trifun se u crkvenoj tradiciji poštuje kao mučenik i iscelitelj, pa se praznik vezuje i za duhovnu zaštitu.
