Najnovija međunarodna studija PIAAC, koja meri osnovne veštine odraslih osoba starosti od 16 do 65 godina, otkrila je zabrinjavajuće podatke o nivou razumevanja pročitanog u Austriji.
Čak 1,7 miliona ljudi u zemlji suočava se sa poteškoćama u adekvatnom razumevanju pisanih tekstova, što je trend koji izaziva veliku uzbunu u obrazovnim krugovima.
Pad pismenosti u odnosu na proteklu deceniju
Rezultati predstavljeni na konferenciji u Ajzenštatu pokazuju da je nivo čitalačke pismenosti opao za čak dvanaest procentnih poena u poređenju sa prvim istraživanjem sprovedenim 2011/12. godine.
Ovaj deficit ima ozbiljne posledice po svakodnevni život pojedinaca, koji se sve teže snalaze sa administrativnim pismima, radnim uputstvima i informacijama od javnog značaja, što direktno utiče na njihovu sposobnost funkcionisanja u modernom društvu.
Obrazovanje i socijalno poreklo kao presudni faktori
Eduard Šteger iz Statističkog zavoda Austrije ističe da obrazovni status pojedinca ostaje najvažniji faktor, ali da se značaj socijalnog porekla ponovo povećao. „Stepen obrazovanja koji je osoba postigla je najjači faktor, ali odmah nakon njega dolazi obrazovna pozadina roditelja“, navodi Šteger.
Ipak, autori studije priznaju da trenutni podaci mogu objasniti tek oko 20 odsto razloga za ovakvo pogoršanje rezultata, što otvara prostor za brojna pitanja i kritike.
Polemika oko metodologije
Direktor za obrazovanje Alfred Lener izrazio je javnu sumnju u pouzdanost uporednih podataka. Lener posebno kritikuje način na koji se u različitim zemljama tretiraju ispitanici kojima jezik na kojem se test radi nije maternji.
Ova debata ukazuje na to da, iako podaci nedvosmisleno pokazuju trend opadanja, ostaje otvoreno pitanje koliki je uticaj demografskih promena i samog načina sprovođenja istraživanja na konačne brojke. U međuvremenu, obrazovni sistem se suočava sa velikim izazovom kako da unapredi funkcionalnu pismenost populacije u sve kompleksnijem informativnom okruženju.
