Nemački sistem socijalne nege suočava se sa dubokom finansijskom krizom usled drastičnog skoka broja korisnika državne pomoći u protekloj deceniji. Podaci pokazuju da se broj građana koji ostvaruju pravo na ovu vrstu podrške dramatično uvećao sa oko 2,75 miliona u 2016. godini na više od šest miliona u 2025. godini. Uporedo sa tim, ukupni godišnji izdaci fonda porasli su sa približno 28 milijardi na oko 70 milijardi evra.
U praksi to znači da čak svaki dvanaesti osiguranik u Nemačkoj već povlači sredstva iz ovog budžeta jer usled starosti, invaliditeta ili bolesti više ne može samostalno da obavlja svakodnevne aktivnosti. Prema pisanju lista Viršaftsvohe, savezna ministarka zdravlja Nina Varken procenjuje da će se u naredne dve godine u budžetu fonda pojaviti deficit od čak 22 milijarde evra. Ukoliko se hitno ne sprovedu mere štednje, jedini izlaz biće drastično podizanje doprinosa, što bi donelo novi finansijski teret za zaposlene.
Širenje kriterijuma i drastičan porast broja dece sa dijagnozama
Stručnjake posebno brine podatak da uzrok eksplozije troškova nije starenje takozvane “bejbi-bum” generacije rođene pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, već izmene u zakonodavstvu i promenjen način definisanja “nemoći”. Primena novog koncepta iz 2017. godine omogućila je da u sistem uđe i 1,8 miliona pacijenata koji boluju od demencije ili imaju psihičke smetnje, zbog čega pojedini eksperti ocenjuju da su usvojeni kriterijumi postali previše velikodušni.
Isto tako, broj dece i omladine kojima je zvanično priznata potreba za socijalnom negom učetvorostručio se tokom poslednjih deset godina, zabeleživši skok sa 53.000 na preko 190.000 korisnika. Kao najčešće dijagnoze u ovim slučajevima navode se razvojni poremećaji i ADHD. Izveštaji ukazuju na to da se beleži sve veći broj zahteva od strane pojedinaca koji nemaju bitnija fizička ograničenja, ali nastoje da iskoriste svoja zakonska prava.
Novac za negu završava kao džeparac za unuke?
Ozbiljan problem u sistemu predstavlja takozvani “stepen nege 1”, na osnovu kojeg pomoć u Nemačkoj dobija više od 900.000 ljudi. Ovaj nivo podrške zapravo ne obuhvata samu medicinsku ili fizičku negu, već se koristi za refundiranje troškova za higijenske potrepštine, kućne pomoćnike ili čak baštovane.
Ekonomska stručnjakinja Rut Šiler upozorava na potpunu netransparentnost u trošenju ovog novca. Ona naglašava da ne postoji nikakav mehanizam kontrole koji bi utvrdio da li se dodeljena sredstva zaista koriste za pružanje neophodne pomoći ili se preusmeravaju za druge namene, poput džeparca ili poklona unucima.
Nemački portal zaključuje da se ministarka Varken nalazi pred izuzetno teškim zadatkom, budući da će verovatno morati da redukuje prava na koja su građani već navikli, a takvi rezovi mogli bi da izazovu ozbiljan socijalni bunt u zemlji.
