Rat na Bliskom istoku doveo je do značajnog rasta troškova energenata u Švajcarskoj, pri čemu bi dodatni godišnji izdaci mogli da dosegnu oko 4,9 milijardi švajcarskih franaka (oko 5,33 milijarde evra), pokazuje istraživanje objavljeno danas.
Većina sredstava, oko 4,3 milijarde franaka, otišla bi u inostranstvo za uvoz nafte i gasa, dok bi manji deo ostao u domaćoj ekonomiji, prenosi Svis info.
Uticaj na domaćinstva
Prema proceni istraživača sa Tehnološkog univerziteta u Cirihu (ETH), ukoliko cene energenata ostanu na trenutnom nivou tokom cele godine, prosečno domaćinstvo bi imalo dodatni trošak od oko 1.200 franaka. Kalkulacija se bazira na cenama benzina, dizela, lož ulja, kerozina i prirodnog gasa zabeleženim 23. marta.
Cene goriva u Švajcarskoj već beleže značajan rast – dizel je prvi put od 2022. premašio dva franaka po litru, dok je benzin poskupeo za više od 0,20 franaka od početka marta. Najveći skok zabeležio je kerozin, čija je cena više nego udvostručena, dok je lož ulje poskupelo sa 100 na 150 franaka za 100 litara.
Zavisanost od uvoza i posledice po potrošače
Švajcarska u potpunosti zavisi od uvoza fosilnih goriva, koja zajedno sa gasom pokrivaju više od polovine energetskih potreba zemlje, što je čini posebno osetljivom na prekide u snabdevanju, poput zatvaranja Ormuskog moreuza zbog rata između SAD i Izraela protiv Irana.
Analiza profesora sa Tehnološkog univerziteta u Lozani (EPFL) pokazuje da skuplje gorivo najviše pogađa domaćinstva sa nižim prihodima, što dovodi do promena u ponašanju potrošača, uključujući veće korišćenje deljenja vozila i potencijalni prelazak na javni prevoz ukoliko visoke cene potraju.
