Od 1. septembra ove godine u školama stupa na snagu potpuna zabrana nošenja marama za učenice do 14 godina, koja sa sobom povlači i stroge kaznene mere. Dok je trenutno u toku faza informisanja roditelja, prosvetni radnici već izražavaju duboku zabrinutost zbog praktične primene ovog zakona i potencijalnog narušavanja odnosa sa porodicama učenica.
Pol Kimberger, predsednik sindikata nastavnika, istakao je u intervjuu za APA da u zbornicama vlada velika strepnja pred jesenju primenu propisa. On je naglasio da se prosvetari pitaju hoće li imati adekvatnu podršku vlasti ili će, kao u mnogim ranijim situacijama, biti prepušteni sami sebi u rešavanju konflikata i obimne prateće birokratije.
Precizan protokol i visoke novčane kazne
Zakon predviđa jasno definisan postupak u slučaju kršenja zabrane. Prvi korak je direktna molba nastavnika učenici da skine maramu, a ukoliko ona to odbije, u proces se uključuje uprava škole. Roditelji i učenica potom bivaju pozvani na sastanak gde se upoznaju sa zakonskim posledicama.
Ukoliko se kršenje zabrane nastavi, obrazovne vlasti zakazuju obavezni sastanak sa roditeljima na kojem se insistira na njihovoj zakonskoj odgovornosti. Poslednja instanca je prijava nadležnom organu, nakon čega roditeljima prete novčane kazne u iznosu od 150 do 800 evra.
Odgovornost nastavnika i ustavna osporavanja
Nova regulativa stavlja i same nastavnike pod pritisak, jer su obavezni da prijave svako kršenje zabrane. Svako ignorisanje propisa tretiraće se kao povreda službene dužnosti nastavnog osoblja.
S druge strane, pravna utemeljenost ove odluke već je predmet spora. Islamska verska zajednica (IGGÖ) naručila je stručno mišljenje prema kojem je ova zabrana neustavna jer narušava princip jednakosti. Iz ove zajednice je potvrđeno da planiraju da zakon ospore pred Ustavnim sudom (VfGH).
