Državni dug Austrije nastavlja nezaustavljivo da raste, usled čega se finansijska stabilnost zemlje nalazi pred ozbiljnim iskušenjima. Samo tokom prve polovine 2026. godine javni dug je uvećan za vrtoglavih 20,5 milijardi evra, čime je udeo duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) skočio sa 80,7 odsto sa kraja 2025. na čak 83,6 procenata do sredine ove godine. Prema zvaničnim projektovanim podacima Ministarstva finansija, budžetski deficit opšte države za 2026. godinu dostignuće oko 22 milijarde evra, odnosno 4,1 odsto BDP-a, čime Austrija drastično probija mastrihtsku granicu dozvoljenog deficita od tri procenta.
Crne prognoze potvrdio je i Fiskalni savet na konferenciji za medije, predočivši ažurirane izglede prema kojima se ovogodišnji ukupni državni deficit očekuje na nivou od 4,0 odsto BDP-a, dok bi u narednoj, 2027. godini, mogao blago da padne na 3,6 procenata. Predstavnici Saveta objašnjavaju da su očekivanja u pogledu inflacije i kamatnih stopa morala biti revidirana naviše, pri čemu se očekuje da udeo duga ostane na visokih 82 odsto ove, odnosno 83 procenta naredne godine.
Rasteći troškovi penzija, zdravstva i kamata usisavaju budžet
Stručnjaci upozoravaju da je državna kasa pod ogromnim pritiskom nekontrolisanog rasta izdataka za penzije, zdravstvenu zaštitu i servisiranje dugova. Izdatak za penzijski sistem od 2025. godine odnosi čak 16 odsto ukupnog BDP-a, dok su troškovi zdravstva u stalnom porastu.
Dodatni udarac predstavlja preokret u kretanju kamatnih stopa koji dramatično opterećuje državu. Otplate kamata skočile su od 2023. godine, a procenjuje se da će do 2027. godine dostići oko jedanaest milijardi evra godišnje, što čini čak dva procenta celokupnog BDP-a. Analitičari ističu posebnu zabrinutost i zbog finansijskog sloma na lokalnom nivou, gde su se visoki deficiti duboko ukorenili širom austrijskih pokrajina i opština.
Oštra kritika predsednika Fiskalnog saveta: „Nije doprlo do svesti da novca nema“
Predsednik Fiskalnog saveta, Kristof Badelt (Christoph Badelt), izneo je izuzetno otvoren i dramatičan apel, upozorivši javnost da je privid budžetske stabilnosti varljiv. On ističe da sa trenutno planiranim merama povratak ispod mastrihtskog limita od tri odsto do 2028. godine uopšte nije realan, oštro kritikujući nedavne političke odluke i odobravanje novih izdataka – poput pomoći za sušu ili Takozvanog pakta za budućnost – bez ikakvog pokrića ili kompenzacionog finansiranja.
Badelt naglašava da čak ni potencijalni povratak na deficit od tri procenta dugoročno ne rešava problem, označivši taj cilj ekonomski nedovoljnim, jer bi i uz njega dug nastavio da raste. On ne skriva frustraciju zbog izostanka efekata reformskog partnerstva između savezne države, pokrajina i opština, poručujući da politička elita i dalje odbija da se suoči sa realnošću u kojoj država više nema novca za podelu i da će mere štednje morati da se nastave i daleko nakon 2028. godine.
