Nova odluka austrijske vlade izazvala je buru nezadovoljstva, jer će se radnici sa najnižim primanjima suočiti sa smanjenjem mesečnih prihoda. Dok inflacija i dalje pritiska kućne budžete, najnovije zakonske izmene predviđaju da će oni koji zarađuju tek toliko da pređu prag za socijalno osiguranje ostati bez značajnog dela svog teško zarađenog novca.
Suština problema leži u ukidanju određenih poreskih olakšica i prilagođavanju granica za doprinose, što će najviše pogoditi takozvane “geringverdiner” (osobe sa niskim primanjima). Prema novim proračunima, radnici koji su do sada jedva sastavljali kraj sa krajem mogli bi mesečno da dobijaju i do 50 evra manje na svoj račun. Ova odluka dolazi u trenutku kada su troškovi stanovanja i hrane u stalnom porastu, što dodatno produbljuje jaz između socijalnih slojeva.
Kritičari ističu da je ovakav potez vlade kontraproduktivan i da direktno ugrožava egzistenciju onih koji su već na rubu siromaštva. Umesto da se fokusiraju na oporezivanje najbogatijih ili smanjenje nameta za najugroženije, nadležni su odlučili da teret krize prebace na leđa onih koji imaju najmanje sredstava za život. Ovakva politika izazvala je oštre reakcije sindikata koji najavljuju borbu protiv ovih mera.
Reakcije javnosti i političke posledice
Gubitak od oko 50 evra mesečno možda ne zvuči mnogo onima sa visokim platama, ali za osobu koja zarađuje minimalac, to znači gubitak novca koji je namenjen za osnovne životne namirnice ili račune. Građani su ogorčeni jer smatraju da ih država kažnjava zato što rade, umesto da ih stimuliše da ostanu na tržištu rada. Mnogi se pitaju da li će se zbog ovoga povećati broj ljudi koji će biti prinuđeni da potraže dodatnu socijalnu pomoć.
Opozicione partije već koriste ovu situaciju da ukažu na “socijalnu neosetljivost” trenutne vlasti, tvrdeći da se ovim merama svesno gura veliki broj ljudi u zonu siromaštva. Dok vlada pokušava da opravda ove poteze potrebom za stabilizacijom budžeta, činjenica je da će najniži slojevi društva platiti najvišu cenu. Očekuje se da će ovaj potez imati dugoročne posledice na poverenje građana u državne institucije i njihovu sposobnost da zaštite najranjivije.
Neizvesna budućnost za hiljade zaposlenih
U Beču i širom Austrije raste strah da bi ovo moglo biti samo prvo u nizu smanjenja koja će pogoditi radničku klasu. Situacija je naročito teška za samohrane roditelje i starije radnike koji zavise od svakog evra neto plate kako bi preživeli mesec. Stručnjaci upozoravaju da bi smanjenje kupovne moći kod ove populacije moglo imati i negativan uticaj na lokalnu ekonomiju, jer će se potrošnja nužno smanjiti.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će vlada, pod pritiskom javnosti, uvesti neke kompenzacione mere ili će ostati pri svojoj odluci. Za sada, radnici sa niskim primanjima moraju da se pripreme za znatno “tanje” koverte već od narednog meseca. Borba za pravednije plate i zaštitu radničkih prava u Austriji ovim je dobila novo, veoma napeto poglavlje koje će se sigurno pratiti sa velikom pažnjom u narednom periodu.
