Ovogodišnji prinos grožđa u Austriji procenjuje se na svega 1,7 miliona hektolitara vina, što predstavlja istorijski nizak nivo viđen još jedino 2010. godine, saopštilo je Udruženje vinogradara u Beču.
Rani početak berbe i dugotrajan nedostatak padavina uslovili su da obim proizvodnje padne za 28 procenata ispod višegodišnjeg proseka od 2021. do 2025. godine. U poređenju sa prošlogodišnjom skoro rekordnom berbom od oko 2,6 miliona hektolitara, ovogodišnji rod biće manji za čak trećinu. Predsednik udruženja Johanes Šmukenšlager potvrdio je za agenciju APA da je suša ostavila znatne posledice i da su formirana zrna izuzetno sitna.
Rani početak berbe u austijskim regijama
Visoke temperature primorale su uzgajivače na znatno ranije aktiviranje na terenu. Glavne aktivnosti u vinogradima u Donjoj Austriji, Štajerskoj i Beču pokrenute su već početkom septembra, dok su u pojedinim delovima regije Vajnfirtel radovi počeli krajem avgusta.
Vinar Johanes Cilinger iz mesta Velm-Gecendorf u okrugu Genzerndorf ukazuje na to da u tom području praktično nije bilo značajnijih padavina od kraja juna do kraja avgusta, zbog čega je zemljište na pojedinim mestima isušeno do dubine od jednog metra. Cilinger je sa berbom pojedinih sorti krenuo 24. avgusta, oko sedam dana ranije u odnosu na uobičajeni kalendar, dok je usled nedostatka trave bio prinuđen da po prvi put tokom leta dodatno hrani svinje koje uzgaja u vinogradima.
Znatno smanjena količina isceđenog soka
Posledice suše direktno su se odrazile na veličinu plodova koji su upola manji u odnosu na prosečne godine. Na sopstvenim parcelama Cilinger beleži prinos od svega oko 1.000 litara soka po hektaru, dok je na primer kod sorte sovinjon blan standardni prosek oko 3,500 litara po hektaru.
Zvanične prognoze potvrdile su da je istočni deo Austrije pretrpeo najveće štete od visokih temperatura i suše. Na području Vajnfirtela tamošnji vinogradari računaju na konačni pad prinosa koji dostiže i do 40 procenata.
