Dok se na saveznom nivou u Austriji još uvek vode polemike oko reforme socijalne pomoći, pokrajina Gornja Austrija povukla je konkretne poteze.
Uveden je novi, restriktivniji sistem isplate socijalnih davanja koji predviđa stroža pravila i direktan pritisak na radno sposobne korisnike, sa ciljem njihovog što bržeg povratka na tržište rada.
Obavezni akcioni planovi i saradnja sa AMS-om
Srž reforme čini uvođenje obaveznog „upravljanja slučajevima“ (case management).
Svaki korisnik koji je sposoban za rad dobija precizno definisan akcioni plan. Ovaj dokument jasno propisuje obaveze pojedinca, uključujući broj prijava za posao, pohađanje stručnih kurseva ili učešće u programima prekvalifikacije.
Sprovođenje ovih planova vršiće se u tesnoj koordinaciji sa Javnom službom za zapošljavanje (AMS) i drugim relevantnim agencijama. Odbornik za socijalna pitanja Kristijan Derfel bio je izuzetno direktan u oceni novog pravca pokrajinske politike.
„Socijalna pomoć je pomoć za samopomoć, a ne model načina života“, poručio je Derfel.
Rigorozne sankcije: Bez davanja u slučaju nesaradnje
Ono što novu reformu čini posebno oštrom jesu kaznene mere. Za razliku od dosadašnje prakse, sankcije se primenjuju odmah i bez prethodnog upozorenja.
Prvo kršenje dogovora: Automatsko smanjenje davanja za 30 procenata.
Drugo kršenje dogovora: Iznos socijalne pomoći se prepolovi (-50%).
Uporno odbijanje saradnje: Potpuni gubitak prava na socijalnu pomoć.
Reforma uvodi i ranu intervenciju, pa korisnici ulaze u sistem nadzora najkasnije tri meseca od početka primanja pomoći, dok oni sa složenim problemima bivaju procesuirani od prvog dana. Podrška je strogo vremenski ograničena na šest, a izuzetno devet meseci.
Uticaj na porodice i tržište rada
Vlasti Gornje Austrije ističu da reforma ima i dublji društveni značaj, posebno kada su u pitanju porodice. Prema statističkim podacima kojima raspolaže pokrajina, svako uspešno zapošljavanje jednog korisnika u proseku izvuče dvoje dece iz sistema socijalne pomoći, čime se dugoročno poboljšavaju njihove životne šanse.
Uprkos trenutnoj ekonomskoj nestabilnosti, broj korisnika socijalne pomoći u ovoj pokrajini je stabilan. Podaci pokazuju da se oko dve trećine trenutnih primalaca smatra radno sposobnim, što je grupacija na koju je fokusirana ova reforma.
