Talas visokih temperatura krajem juna ove godine stavio je bečku profesionalnu službu hitne pomoći (MA 70) na dosad neviđene muke. Tokom dvonedeljnog perioda ekstremne vrućine, spasilački timovi zabeležili su najfrekventnije dane u svojoj 144-godišnjoj istoriji, reagujući na hiljade poziva građana suočenih sa zdravstvenim problemima uzrokovanim visokim temperaturama.
Samo u periodu od 29. juna do 2. jula, ekipe su intervenisale 3.975 puta, dok je u noći između 29. i 30. juna postavljen novi dnevni rekord od 1.398 hitnih poziva. Zbog pritiska na terenu, zaposleni u spasilačkim organizacijama izvestili su o stanju potpune preopterećenosti, ističući da je situacija bila na granici izdržljivosti.
Kritike na račun planiranja i uslova u domovima za stare
Komunistička partija Austrije (KPÖ) oštro je kritikovala gradske vlasti zbog, kako navode, nedostatka adekvatnih planova za vanredne situacije u uslovima toplotnih talasa. Portparol KPÖ-a, Mario Memoli, ocenio je da se toplotni talasi, za razliku od planiranih manifestacija, tretiraju kao nepredviđene okolnosti, iako su prognoze poznate danima unapred. Poseban fokus kritike stavljen je na domove za stare „Kuće za život“, gde su zabeleženi slučajevi u kojima temperature u sobama korisnika dostižu i 28 stepeni Celzijusa, bez ugrađene klimatizacije.
Iz organizacije „Kuće za život“ odbacili su ove optužbe, navodeći da poseduju sveobuhvatan koncept zaštite od vrućine. Ističu da svih 29 objekata raspolaže klimatizovanim zonama za hlađenje, kao i da kontinuirano ulažu u toplotnu izolaciju, озелењавање (ozelenjavanje) i sisteme za hlađenje zidova i plafona koji se sve češće napajaju putem fotonaponskih sistema.
Izazovi za spasilačke ekipe i potreba za dugoročnom strategijom
Iako je bečka profesionalna spasilačka služba uspela da odgovori na zahteve građana povećanjem broja vozila i angažovanjem dodatnog ljudstva, uz obezbeđivanje klimatizovanih uslova u stanicama i vozilima, zaposleni ukazuju na sistemske manjkavosti.
Dugogodišnji spasilac, koji je za medije govorio pod pseudonimom Miči, istakao je da su mere pomoći „funkcionisale“, ali da je sistem radio pod ekstremnim naporom. On smatra da je neophodno razviti proaktivnu strategiju za buduće toplotne talase, jer trenutna praksa reagovanja tek po nastupanju krize nije održiva. Uz upozorenja KPÖ-a na povećanu smrtnost među osetljivim grupama stanovništva tokom ovakvih meteoroloških uslova, ostaje otvoreno pitanje na koji način će gradska uprava unaprediti svoj plan za zaštitu od vrućina, koji je predstavljen 2025. godine.
