Američki i iranski pregovarači smanjili su očekivanja za postizanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma i fokusirali se na mogućnost privremenog dogovora kako bi se sprečilo obnavljanje sukoba, prenosi Rojters pozivajući se na dva neimenovana iranska izvora.
Do promene pristupa došlo je nakon neubedljivih razgovora održanih prošlog vikenda u Islamabadu, gde su duboke razlike, posebno oko iranskog nuklearnog programa, nastavile da opterećuju pregovore.
Uprkos tome, američki zvaničnici i pakistanski posrednici i dalje ukazuju na mogućnost postizanja određenog dogovora. Prema navodima jednog visokog iranskog zvaničnika, dve strane su počele da smanjuju razlike u pojedinim pitanjima, uključujući upravljanje Ormuskim moreuzom.
Iran, koji se godinama suočava sa američkim sankcijama, nastoji da obezbedi sporazum koji bi podrazumevao odmrzavanje dela njegovih sredstava, uz omogućavanje većeg broja prolazaka brodova kroz moreuz.
Sporna pitanja nuklearnog programa
Uprkos određenom napretku, ključne razlike i dalje ostaju. Među njima su sudbina iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, koje SAD žele da budu uklonjene, kao i trajanje eventualnog prekida nuklearnih aktivnosti Irana.
Prema izvorima, Vašington traži obustavu obogaćivanja uranijuma na period od 20 godina, dok Teheran predlaže znatno kraći rok, između tri i pet godina. Iran takođe insistira na jasnom vremenskom okviru za ukidanje sankcija Ujedinjenih nacija, SAD i Evropske unije.
U prošlosti je Iran odbijao zahtev SAD da u potpunosti isporuči zalihe uranijuma obogaćenog na 60 odsto, ali sada postoje naznake mogućeg kompromisa. Jedna od opcija o kojoj se razgovara jeste slanje dela tih zaliha u treću zemlju.
Zalihe uranijuma i bezbednosna zabrinutost
Prema procenama Međunarodne agencije za atomsku energiju, Iran je u junu 2025. godine raspolagao sa 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto. Nije poznato koliko je od te količine trenutno preostalo.
Generalni direktor agencije Rafael Grosi izjavio je u martu da se veći deo preostalih zaliha nalazi u tunelskom kompleksu u Isfahanu, gde se, prema procenama, nalazi nešto više od 200 kilograma. Deo materijala, kako se veruje, nalazi se i u nuklearnom kompleksu u Natanzu.
Zapadni diplomatski izvori upozoravaju da takve količine visoko obogaćenog uranijuma predstavljaju značajan bezbednosni rizik, jer omogućavaju relativno brzu proizvodnju materijala potrebnog za nuklearno oružje.
Rok za dalji napredak
Ukoliko dođe do dogovora o produžetku primirja, dve strane bi imale rok od 60 dana za postizanje konačnog sporazuma, uz uključivanje stručnjaka Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Za sada, međutim, pregovori ostaju opterećeni dubokim razlikama, dok obe strane pokušavaju da pronađu minimum zajedničkog interesa kako bi se izbegla nova eskalacija sukoba.
