Gostujući na televiziji K1, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Siniša Mali istakao je da je očuvanje stabilnog kursa dinara jedan od najvećih ekonomskih uspeha vlasti u protekloj deceniji, označivši ga kao glavno „sidro“ makroekonomske stabilnosti, investicionog priliva i rasta kupovne moći građana.
Mali je poručio da izvesnost kursa garantuje niska inflatorna očekivanja i omogućava planiranje državnog budžeta, usled čega se stvara prostor za nova ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo i sukcesivno povećanje plata i penzija.
Osporavajući ekonomske stavove političkih protivnika, Mali se posebno obrušio na bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, podsećajući javnost na period od 2009. do 2012. godine kada je dinar oslabio sa 80 na 120 dinara za jedan evro. Prema njegovim rečima, takav pad domaće valute direktno je urušio životni standard, doveo do stope nezaposlenosti od 25,9 odsto i gubitka oko 300.000 radnih mesta uz dvocifrenu inflaciju. Mali je odbacio i kritike na račun vlastite akademske karijere, navodeći da su rezultati aktuelne ekonomske politike vidljivi u parametrima rasta, dok opozicioni tabor ne nudi nikakav jasan ekonomski plan.
Projekcije rasta tri puta brže od evrozone i strateško širenje obrazovnog tržišta
Osvrćući se na buduće ekonomske pokazatelje, Mali je izneo optimistične prognoze prema kojima će srpska ekonomija u narednih pet godina ostvariti realni rast od 23,4 odsto, što je trostruko brži tempo u odnosu na projektovani prosek evrozone od 7,2 odsto. On navodi da bi kontinuiranim ulaganjem u IT sektor, industrijske parkove, saobraćajnu infrastrukturu i projekat Ekspo 2027 prosečna plata do 2030. godine mogla dostići 1.700 evra, a prosečna penzija 750 evra.
Pored kapitalnih investicija poput beogradskog metroa i dodatnih 1,3 milijarde evra najavljenih za zdravstveni sektor, Mali se dotakao i zaustavljenih pregovora o dolasku prestižnih stranih univerziteta u Srbiju. On je izrazio žaljenje što je pod pritiskom dela domaće akademske zajednice obustavljena inicijativa da svetski priznate visokoškolske ustanove (poput milanskog Univerziteta Bokoni) otvore svoje smještajne i obrazovne kapacitete u Srbiji uz državne subvencije, čime bi se mladima pružila prilika za vrhunsko školovanje bez napuštanja zemlje.
