Vlada Austrije usvojila je sveobuhvatan paket reformi za državnu maturu, kojim se uvode značajne izmene u strukturi završnog ispita, pooštrava kontrola usmenog dela i definišu stroža pravila protiv varanja. Savet ministara je ove srede potvrdio da će završni rad u srednjim stručnim školama (AHS) trajno ostati opcioni, dok će škole dobiti veću autonomiju u organizaciji samog procesa.
Ministarstvo prosvete ističe da je primarni cilj reforme smanjenje birokratije i prilagođavanje ispita modernim potrebama. Jedna od ključnih novina je sudbina Napredne mature (ABA), koja je zamenila raniji istraživački rad (VWA). Učenici će i ubuduće moći da biraju između izrade ABA projekta u različitim formatima – poput podkasta ili video reportaže – ili polaganja dodatnog pismenog, odnosno usmenog ispita. Iako je ovaj model planiran kao privremen do 2029. godine, njegova popularnost među ovogodišnjim maturantima dovela je do odluke da on postane trajan.
Prag od 30 odsto za usmeni ispit
Od 2027. godine uvode se stroži kriterijumi za prolaz na usmenom delu mature. Maturanti će morati da osvoje najmanje 30 procenata poena kako bi položili ispit, čime se ukida dosadašnje pravilo po kojem je bilo dovoljno samo „učešće“.
Ova promena dolazi kao odgovor na probleme uočene tokom pandemije, kada su učenici sa dobrim ocenama iz završne godine bili praktično zaštićeni od pada, što je, prema tvrdnjama nastavnika, dovodilo do potpune nepripremljenosti za usmeni deo. Novi prag od 30 odsto, koji već postoji na pismenim ispitima od 2021. godine, trebalo bi da eliminiše pravne dvosmislenosti i žalbe na ocene.
Rigoroznija pravila protiv varanja i lakši popravni ispiti
Reforma donosi i nultu toleranciju na nedozvoljena sredstva. U budućnosti će se samo posedovanje mobilnih telefona ili drugih neovlašćenih pomagala spremnih za upotrebu smatrati pokušajem varanja, bez obzira na to da li je učenik zapravo koristio ta sredstva tokom ispita.
S druge strane, učenicima sa lošim ocenama otvaraju se nove mogućnosti. Od 2027. godine, đaci koji imaju do dve jedinice pre završnih ispita moći će da izađu na popravni i, u slučaju prolaza, odmah pristupe glavnom maturskom terminu. Dosadašnja pravila su ovu opciju dozvoljavala samo u slučaju pada iz jednog obaveznog predmeta.
Manje birokratije za škole
Pored promena koje pogađaju đake, škole će profitirati od organizacionih olakšica. Institucije će imati veću slobodu pri određivanju datuma ispita i sastavljanju komisija. Značajno je smanjen i administrativni teret – ispitna dokumentacija će se ubuduće čuvati svega tri godine, umesto dosadašnjih šest decenija.
Ministar prosvete Kristof Viderker (Neos) ocenio je da ove mere donose neophodnu fleksibilnost i modernizaciju, dok su predstavnici koalicionih partnera (ÖVP i SPÖ) naglasili da reforma jača vrednost diplome i podstiče slobodu izbora, uz isticanje važnosti školskog uspeha.
