Skandalozni plan izgradnje mega-reverzibilne hidroelektrane na Koralpu (Koralm), koji je godinama najavljivan kao “projekat veka”, doživeo je potpunu i sramotnu propast pred Vrhovnim upravnim sudom Austrije.
Nakon više od 14 godina mrcvarenja, zaobilaženja propisa i vršenja pritisaka, investitori su konačno pravosnažno odbijeni, čime je stavljena tačka na projekat koji od samog početka predstavlja školski primer bahatosti, građevinske nesigurnosti i opasnog improvizovanja.
Inženjerska katastrofa i prikrivanje opasnosti pod patronatom vlasti
Ono što je najavljivano kao grandiozna investicija od 1.000 megavata, u praksi se ispostavilo kao obična “planerska katastrofa” iza koje su stajala dvojica privatnih investitora bez ikakve ozbiljne stručnosti i kompetencija u energetskom sektoru. Stručna veštačenja data na sudu bila su doslovno uništavajuća: dokumentacija nije ispunjavala ni osnovne građevinsko-tehničke uslove za kopanje ogromnih podzemnih šupljina, dok su procene hydrogeologa ukazivale na to da su planirani radovi direktno ugrožavali terene i podzemne vode, predstavljajući realnu opasnost po okruženje.
Posebno sramotnu ulogu u ovoj višegodišnjoj agoniji odigrala je bivša pokrajinska vlast Štajerske. Lokalni političari su na sve načine pokušavali da proguraju projekat i poštede investitore procene uticaja na životnu sredinu (UVP), čak i po cenu ukidanja statusa zaštićenog područja na planini Koralp, čime su svesno žrtvovali javni interes zarad privatnih pretpostavki.
14 godina izgubljenog vremena i birokratskog beznađa
Iako je konačna odluka suda sprečila ekološku i bezbednosnu katastrofu u opštinama Vis i Bad Švanberg, gorak ukus ostaje zbog činjenice da je austrijskom pravosuđu i administraciji trebalo čitavih 14 godina da zaustave očigledno neprihvatljiv projekat.
Predstavnici ekoloških udruženja ističu da ovaj slučaj služi kao spomenik birokratskoj sporosti i političkom protekcionizmu. Umesto da se resursi usmere na stvarne i održive energetske projekte, godine su potrošene na sumnjive planove bez prirodnog dotoka vode, ostavljajući za sobom samo narušeno poverenje građana u pravne i zaštitne mehanizme države.
