Međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila je pad i u julu je usporila na 1,9 procenata, saopštila je Narodna banka Srbije na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku. Glavni pokretač ovog usporavanja jeste znatno pojeftinjenje voća i povrća, do kojeg je došlo usled izuzetno dobrog novog roda.
Na mesečnom nivou, ukupne potrošačke cene su tokom jula u proseku zabeležile pad od 0,2 odsto, predvođene primetnim pojeftinjenjem neprerađene hrane.
Pad cena svežeg voća i povrća oborio inflaciju hrane za više od šest odsto
Najveći uticaj na pojeftinjenje u julu imale su cene svežeg povrća, koje su skliznule za 15,1 odsto, i svežeg voća, sa padom od 6,7 procenata u odnosu na jun. Sa druge strane, prerađena hrana je neznatno poskupela za 0,4 odsto usled viših cena pšeničnih proizvoda i bezalkoholnih pića.
Posmatrano na međugodišnjem nivou, ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića niže su za 6,1 odsto u poređenju sa julom prošle godine. U okviru te kategorije, pad cena neprerađene hrane iznosio je čak 12,9 odsto, dok je prerađena hrana pojeftinila za 2,5 procenata.
Poskupljenje energenata i stabilno kretanje bazne inflacije
U sektoru energenata zabeležen je blagi mesečni rast cena od 0,3 odsto, dok međugodišnji rast u ovoj kategoriji iznosi 9,3 procenata. Na ovaj trend najviše je uticalo poskupljenje naftnih derivata od 0,6 odsto na mesečnom nivou, odnosno 11,4 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.
Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne cene hrane, energije, alkohola i cigareta, zabeležila je mesečni rast od 0,6 odsto. Na ovaj mesečni skok najviše je uticalo sezonsko poskupljenje turističkih aranžmana, dok su rast cena kućne hemije sa jedne strane i sezonska pojeftinjenja odeće i obuće sa druge strane imala neutrališući efekat. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je zadržala stabilnost i u julu je iznosila 4,5 procenata.
