Ukupan državni deficit Nemačke u prvom polugodištu 2026. godine dostigao je 71,3 milijarde evra, što predstavlja značajan rast od 36,6 milijardi evra u poređenju sa posmatranim periodom prethodne godine, saopštio je danas nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Posmatrano u odnosu na ukupnu ekonomsku proizvodnju zemlje, manjak u kasama savezne države, pokrajina, opština i fondova socijalnog osiguranja iznosio je 3,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Time je prekoračena granica od tri procenta predviđena kriterijumima iz Mastrihta, iako iz Destatisa napominju da se na osnovu polugodišnjih pokazatelja ne mogu donositi konačne procene o finansijskom rezultatu za celu godinu.
Rashodi rastu znatno brže od prihoda
U posmatranom šestomesečnom periodu ukupni državni rashodi zabeležili su rast od 6,1 odsto i dostigli 1.144,5 milijardi evra. S druge strane, ukupni prihodi uvećani su za 2,8 procenata, na ukupno 1.073,2 milijarde evra.
Rastu prihoda najviše je doprineo priliv od socijalnih doprinosa koji je bio veći za 4,6 odsto, dok je priliv po osnovu poreza zabeležio skromniji rast od 1,9 procenata.
Nivo deficita po nivoima vlasti i fondovima
Najveći deo ukupnog minusa odnosi se na saveznu državu, čiji je manjak skočio na 48,1 milijardu evra, što je međugodišnji rast od 29 milijardi. Pokrajinski deficit je istovremeno porastao za 3,5 milijardi i iznosi 6,5 milijardi evra.
S druge strane, nemačke opštine su zabeležile pozitivan trend smanjivši sopstveni minus za 1,5 milijardi, na 14,8 milijardi evra. Sistema socijalnog osiguranja zabeležio je preokret – sa prošlogodišnjeg suficita od 3,8 milijardi evra prešao je u deficit od 1,8 milijardi evra, primarno zbog skoka izdataka za zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu.
