Austrija se suočava sa posledicama nezapamćenih vrućina tokom ovog leta, a procene Austrijske agencije za zdravlje i bezbednost hrane (AGES), objavljene u međuišveštaju koji je preneo „Kurir“, pokazuju da je prekomerna smrtnost tokom junskog toplotnog talasa iznosila oko 395 slučajeva.
Iz Ministarstva zdravlja potvrdili su u subotu da je ovo ubedljivo najveći broj smrtnih ishoda povezanih sa vrućinama u junu od 2017. godine, od kada se vrše uporedne analize. Dosadašnji rekord zabeležen je u junu 2019. godine sa 335 preminulih, što znači da je novi bilans veći za približno 20 procenata.
Efekte tropskih temperatura osećaju i hitne službe, pa tako bečka profesionalna služba spasavanja beleži dnevni porost poziva od najmanje deset odsto u poređenju sa svežijim danima. Kvantni fizičar i komunikator nauke Florijan Ajgner podseća na istraživanja koja ukazuju da ekstremni toplotni talasi mogu povećati stopu smrtnosti za 10 do 30 odsto, navodeći primer Francuske iz 2003. godine kada je smrtnost skočila za 55 do 60 procenata. Ajgner odbacuje tvrdnje da je reč o ljudima koji bi svakako ubrzo umrli, ističući da je viša smrtnost nesporno dokazana realnost.
Niz novih temperaturnih rekorda širom zemlje
Prema podacima organizacije GeoSphere Austria, tokom juna je na polovini svih mernih stanica živa u termometru dostigla ili prešla 35 stepeni. Na 46 lokacija izmereno je najmanje 38 stepeni, dok je na 15 stanica zabeleženo 39 ili više stepeni Celzijusa.
Beč je 28. jun zabeležio rekord za svoj grad sa tačno 40,0 stepeni, da bi samo dan kasnije u Bad Dojč-Altenburgu postavljen novi nacionalni rekord za jun od 40,1 stepen. Sezona obaranja rekorda nastavljena je i u julu – u petak je u Vizelburgu (Donja Austrija) izmerena temperatura od 40,3 stepena Celzijusa, čime je nadmašen dosadašnji julski maksimum od 39,7 stepeni zabeležen još 1983. godine u Delahu im Drautalu.
Ekstremni uslovi nastavljeni su i u subotu, kada je u Ajzenštatu i Bad Dojč-Altenburgu zabeleženo 38,2 stepena. Osim Bregenca, svi ostali glavni gradovi austrijskih pokrajina imali su tropski dan sa temperaturama iznad 30 podeljka, a u poslijepodnevnim časovima pojedine krajeve zahvatile su jake grmljavinske oluje.
Analiza stručnjaka i sumorna prognoza za naredne dane
Gotfrid Kirhengast, profesor geofizike sa Univerziteta u Gracu (Vegenerov centar za klimu i globalne promene), izračunao je jačinu junskog talasa na oko 16.700 takozvanih površinskih stepen-dana (metrika koja meri trajanje i intenzitet prekoračenja praga od 30 stepeni do 1.500 metara nadmorske visine). Kirhengast navodi da bi bez ljudskog uticaja taj broj iznosio svega 2.700.
Za trenutni toplotni talas on predviđa između 22.700 i 25.000 stepen-dana, čime bi bio nadmašen najjači dosadašnji talas iz jula i avgusta 2013. godine (22.100 stepen-dana u trajanju od 24 dana). Naučnik naglašava da pre 1980. godine toplotni talasi nikada nisu prelazili prag od 8.000 stepen-dana, dok ukupnu socio-ekonomsku štetu procenjuje na 1,4 milijarde evra, uz ocenu da je oko 80 odsto posledica direktno izazvano ljudskim delovanjem.
Meteorološki modeli najavljuju da nas nakon blažeg pada u nedelju, već od ponedeljka očekuju temperature iznad 40 stepeni Celzijusa. Na istoku zemlje postoji mogućnost obaranja apsolutnog istorijskog rekorda Austrije od 40,5 stepeni, koji je postavljen u Bad Dojč-Altenburgu 2013. godine.
