Energetska tranzicija u Austriji ponovo je u centru javne debate, nakon što su lokalni ribari uputili oštre kritike zbog planiranog ubrzanja razvoja obnovljivih izvora energije, upozoravajući na ozbiljne posledice po rečne ekosisteme.
U fokusu polemike nalazi se novi zakon o ubrzanju širenja obnovljivih izvora energije. Kako navode predstavnici ribara, pojednostavljene procedure izdavanja dozvola, ublažene procene uticaja na životnu sredinu i dodatni podsticaji mogli bi da podstaknu intenzivniju izgradnju hidroelektrana.
Posebno su, kako ističu, ugroženi mali potoci, koji imaju veliku ekološku vrednost. Kritičari tvrde da projekti malih hidroelektrana donose minimalan energetski doprinos, dok istovremeno dovode do uništavanja osetljivih staništa.
Ekološki pokazatelji zabrinjavajući
Prema podacima ekoloških organizacija, stanje vodotokova u Austriji već je narušeno. Organizacija WWF navodi da je svega 14 do 15 odsto reka i potoka u veoma dobrom stanju, dok se više od 60 procenata smatra degradiranim i zahteva obnovu.
Uz to, u zemlji postoji oko 5.200 hidroelektrana i brana, što znači da se na svakih približno 900 metara nalazi po jedna prepreka na vodotokovima.
Apel vlastima i upozorenja stručnjaka
Austrijsko ribarsko udruženje upozorava da bi dodatno širenje hidroenergetskih kapaciteta moglo dodatno opteretiti već ugrožene reke. Predsednik udruženja Gert Gradnicer ocenjuje da su „poslednji plavi rajevи“ pod sve većim pritiskom.
Sličan stav iznosi i organizacija „Reka i priroda“. Njen predsednik Peter Šreksnadel upozorava da bi dalja izgradnja na preostalim netaknutim vodotokovima mogla imati nepovratne posledice po prirodu.
Lokalni ribari uputili su apel saveznom kancelaru Kristijanu Štokeru da se prilikom razvoja hidroenergije posveti veća pažnja zaštiti malih i osetljivih vodotokova, uz poruku da energetska tranzicija ne sme dodatno ugroziti preostale očuvane prirodne resurse.
