Austrijski ugledni list Die Presse objavio je potresno i duboko uznemirujuće istraživanje o sudbini takozvanih “ukradenih kćeri” (Geraubte Töchter) – mladih devojaka, često rođenih i odraslih u Austriji, koje su pod pritiskom sopstvenih porodica postale žrtve prisilnih brakova. Izveštaj za maj 2026. godine otkriva sistemski problem paralelnih društava u kojima vladavina prava gubi svaku moć, a mlade žene bivaju deportovane u zemlje porekla svojih roditelja, gde ostaju potpuno izolovane, obespravljene i prepuštene na milost i nemilost patrijarhalnim strukturama.
Ova trauma najčešće počinje pod paravanom “porodičnog odmora” tokom letnjih ili prolećnih raspusta. Devojke, od kojih su mnoge maloletne i pohađaju austrijske škole, odvode se u inostranstvo, gde im se oduzimaju dokumenti i mobilni telefoni, čime se trajno prekida njihova veza sa institucijama i prijateljima u Austriji.
Pravni vakuum: Kada ustav Austrije prestaje da važi na aerodromu
Najstrašnije saznanje ovog istraživanja jeste činjenica da su ove devojke, iako formalno austrijske državljanke ili osobe sa stalnim boravkom, u praksi potpuno nevidljive za pravni sistem onog trenutka kada napuste teritoriju Evropske unije. Austrijske ambasade i konzularna predstavništva često imaju vezane ruke zbog komplikovanih međunarodnih propisa i činjenice da te devojke u zemljama gde su prisilno udate (poput delova Anatolije, Bliskog istoka ili južne Azije) pravno tretiraju isključivo kao državljanke te zemlje ili kao “vlasništvo” novog supruga i njegove porodice.
U razgovorima sa aktivistkinjama iz nevladinih organizacija koje se bave spasavanjem ovih žena, Die Presse navodi da se žrtve suočavaju sa brutalnim fizičkim i psihičkim nasiljem ukoliko pruže bilo kakav otpor. One bivaju zaključane u kućama, izolovane od interneta i prisiljene na neželjene trudnoće, čime se njihova šansa za povratak u Austriju i nastavak školovanja svede na nulu.
Zakazale škole i socijalne službe pre poletanja aviona
Istraživanje upire prstom i u ozbiljne propuste unutar same Austrije, naglašavajući da se znaci upozorenja u školama i socijalnim ustanovama prečesto ignorišu. Nastavnici i školski psiholozi neretko primećuju drastične promene u ponašanju devojčica pre “kobnog odmora” – od naglog pada ocena, povlačenja u sebe, pa sve do otvorenog straha od predstojećeg puta – ali ne reaguju na vreme zbog nedostatka jasnih protokola ili straha od lažnih optužbi za kulturnu neshvatljivost.
“Suočavamo se sa situacijom gde patrijarhalno nasilje i porodična tradicija potpuno suspenduju austrijski ustav i osnovna ljudska prava. Ove devojke su odrasle kao Austrijanke, delile su vrednosti našeg sekularnog društva, a onda su bukvalno bačene u srednji vek jer država nije u stanju da kontroliše šta se dešava iza zatvorenih vrata radikalnih porodica”, upozoravaju borci za prava žena u izjavama za ovaj list.
U mnogim slučajevima, čak i kada devojka uspe da pošalje SOS poruku prijateljima u Austriji pre nego što joj oduzmu telefon, birokratska tromost socijalnih službi (Jugendamt) onemogućava pravovremenu reakciju i zabranu izlaska iz zemlje.
Zahtev za uvođenje “izlaznih viza” i strožih krivičnih kazni
Nakon objavljivanja ovog dramatičnog dosijea u maju 2026. godine, austrijska politička javnost je reagovala sa gnušanjem, a ministarstvo pravde se našlo pod snažnim pritiskom da hitno pooštri zakone. Udruženja za zaštitu žena zahtevaju uvođenje posebnih registara i mehanizama kontrole za devojčice koje se ne pojave u školskim klupama nakon raspusta, kao i automatsko pokretanje međunarodnih poternica za roditeljima koji svesno prodaju ili prisilno udaju svoje kćeri.
Slučaj “ukradenih kćeri” ogolio je gorku istinu da tolerancija i politička korektnost ne smeju biti izgovor za tolerisanje varvarstva i kršenje ženskih prava. Dok se čeka konkretna strategija vlade, stotine devojaka iz Austrije i dalje žive u strahu od svakog narednog porodičnog putovanja, svesne da bi im jedno obično pismo ili avionska karta mogli trajno i bespovratno oduzeti slobodu, mladost i pravo na sopstveni život.
