Sve veći broj studenata na univerzitetima u Nemačkoj redovno koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji tokom studiranja, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za razvoj visokog obrazovanja (CHE) iz Giterzloha, u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija.
Prema podacima prikupljenim tokom zimskog semestra 2025/2026. godine na uzorku većem od 28.000 studenata ekonomskih, pravnih nauka i socijalnog rada, oko četiri od pet ispitanika koristi veštačku inteligenciju najmanje jednom nedeljno. Dnevnu upotrebu zabeležilo je 47 odsto studenata, što predstavlja gotovo dvostruki rast u odnosu na prethodnu godinu kada je taj udeo iznosio 24,9 odsto, dok svega 2,4 odsto anketiranih navodi da nikada ne koristi ove alate. Iako autori napominju da ranije istraživanje nije obuhvatalo iste smerove već tehničke nauke, psihologiju i jezike, ovi podaci ukazuju na širu otvorenost prema primeni AI u visokom obrazovanju. Studenti tehnologiju najčešće primenjuju za opšta istraživanja, dobijanje prvog uvida u temu, pronalaženje ideja, kao i u ulozi digitalnog partnera za učenje ili virtuelnog tutora, dok je generisanje tekstova znatno ređe.
Razlike među studijskim programima
Istraživanje je utvrdilo izražene razlike u zastupljenosti AI alata među različitim oblastima. Dok na smerovima poput poslovne informatike, poslovne psihologije, poslovnog inženjerstva i ekonomije više od 90 odsto studenata koristi veštačku inteligenciju najmanje jednom nedeljno, u oblasti socijalnog rada taj procenat iznosi 69 odsto, a u pravnim naukama približno 53 odsto. Razlikuju se i specifične potrebe, pa studenti poslovne informatike AI najčešće koriste za programiranje, studenti poslovne psihologije za kreativno pronalaženje ideja, dok studenti prava ove alate primenjuju najmanje u takoreći svim oblastima.
Stavovi o etici, obuci i akademskim obavezama
Kada je reč o ispunjavanju obaveza koje ulaze u ocenjivanje, poput seminarskih radova i prezentacija, mišljenja su podeljena: oko 46 odsto studenata podržava ovakvu upotrebu u potpunosti ili uglavnom, 31 odsto joj se protivi, a 24 odsto je neodlučno. Istovremeno, više od polovine ispitanika smatra da bi visokoškolske ustanove trebalo da obezbede dodatne obuke i više integrišu ovu temu u nastavu, dok oko 70 odsto njih zahteva uvođenje jasnih pravila o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije i zaštiti ličnih podataka.
