Svetska ekonomija nalazi se na ivici fiskalne održivosti usled rasta javnog duga i niza globalnih šokova, upozorila je predsednica Međunarodni monetarni fond Kristalina Georgijeva, ističući potrebu za hitnim reformama i pažljivo vođenim ekonomskim politikama.
Georgijeva je u Vašingtonu poručila da vlade moraju ubrzati reforme usmerene na podsticanje rasta i povećanje produktivnosti kako bi ojačale otpornost svojih ekonomija.
Naglasila je da je „snažna ekonomija najbolji amortizer šokova“, uz ocenu da je, nakon stabilizacije trenutnih poremećaja, neophodno obnoviti fiskalne rezerve.
Ukazala je i na izazov sa kojim se suočavaju nosioci monetarne politike – očuvanje kredibiliteta uz istovremeno balansiranje između održivosti javnih finansija i zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.
Rizici od pogrešnih mera
Prema njenim rečima, većina zemalja do sada je izbegla široke i neselektivne mere poput opštih poreskih olakšica, energetskih subvencija i kontrole cena. Ipak, upozorila je da se u pojedinim slučajevima takve politike i dalje primenjuju, uključujući izvozne restrikcije i široko zasnovana poreska rasterećenja.
Takve mere mogu, kako je ocenila, produžiti period visokih cena i dodatno opteretiti javne finansije.
Globalni šokovi i rastuće potrebe za pomoći
Georgijeva je istakla da su visoki nivoi javnog duga već duže vreme ograničavali manevarski prostor država, ali da je situacija dodatno pogoršana nizom uzastopnih kriza. Prema procenama MMF-a, globalni javni dug mogao bi da premaši 100 odsto svetskog BDP-a do 2029. godine, što je nivo poslednji put zabeležen nakon Drugog svetskog rata.
Posebno je ukazala na posledice sukoba na Bliskom istoku, koji je opisala kao „spor šok iz 20. veka u uslovima 21. veka“, naglašavajući da fizička isporuka energenata ne može brzo da odgovori na promene na tržištu. Transport tankerima može trajati i do 40 dana, što dodatno usporava stabilizaciju, naročito u azijskim ekonomijama zavisnim od uvoza iz Persijskog zaliva.
Pored nafte i gasa, već su zabeležene nestašice sirovina za petrohemijsku industriju i helijuma, što dodatno remeti lance snabdevanja.
MMF očekuje i rast potražnje za finansijskom podrškom, procenjujući da bi potrebe zemalja članica u kratkom roku mogle iznositi između 20 i 50 milijardi dolara, kroz proširenje postojećih programa i nove aranžmane za najmanje deset zemalja.
Georgijeva je zaključila da kratkoročni inflatorni pritisci rastu, dok će dalji tok globalne ekonomije zavisiti od trajanja sukoba, stabilnosti lanaca snabdevanja i efikasnosti ekonomskih politika koje države budu sprovodile.
