Austrijski medijski sektor suočava se sa jednom od najtežih kriza u svojoj istoriji, praćenom talasom masovnih otpuštanja novinara i blokadom državne pomoći. Kritičari i posmatrači javne scene optužuju ministra za medije iz redova SPÖ-a, Andreasa Bablera, da svesno ugrožava privatni medijski sektor i koristi subvencije kao sredstvo političkog pritiska. Istovremeno, oštre rezove u budžetima za medije sprovodi i gradonačelnik Beča Mihael Ludvig.
Situacija na tržištu rada u ovoj sferi je alarmantna. Velike novinske kuće poput listova „Kleine Zeitung“, „Kurier“, „Standard“, „Die Presse“, pa čak i tradicionalno visokoprofitabilni „Heute“, već su drastično smanjile broj zaposlenih. Kriza je još izraženija u privatnom televizijskom sektoru: medijska kuća Puls24/ATV/Puls4 otpustila je 45 radnika, „Servus TV“ ukida 60 radnih mesta, dok televizija „Sky“ beleži dvocifren gubitak zaposlenih. Početkom 2026. godine broj nezaposlenih novinara u Austriji premašio je 1.000, uz crne prognoze stručnjaka da bi se ta cifra do kraja godine mogla udvostručiti.
Ministar Babler blokira 50 miliona evra pomoći
Glavni razlog za finansijski kolaps domaćih kuća leži u potpunom zamrzavanju obećanih državnih subvencija, zbog čega medijima ove godine nedostaje više od 50 miliona evra. Ministar Babler je stopirao isplatu fiksne subvencije za digitalnu transformaciju. Ovaj projekat je osmišljen s ciljem da se domaćim izdavačima, kroz digitalni porez od 5 odsto, nadoknadi odliv od 2,4 milijarde evra prihoda od oglašavanja koji odlaze američkim tehnološkim gigantima poput Gugla i Mete. Umesto raspodele celokupnog iznosa od 120 miliona evra iz tog fonda, ministar odbija da isplati čak i minimalnu sumu od 20 miliona evra koju je vlada ranije predvidela. Prema tvrdnjama upućenih, Babler koristi ove subvencije kao adut u budžetskim pregovorima, uslovljavajući njihovu isplatu ustupcima Austrijske narodne stranke (ÖVP) na drugim poljima.
Blokirana je i vitalna subvencija za distribuciju štpe. Ministar odbija da je dodeli besplatnim novinama pod izgovorom da je njihovo izveštavanje previše kritički nastrojeno. S obzirom na to da ovakav selektivan tretman krši tržišne i antimonopolske propise Evropske unije, Evropska komisija neće odobriti sredstva, već će pokrenuti proces preispitivanja koji traje 18 meseci, što znači da je ova pomoć zamrznuta na najmanje godinu i po dana. Od ostalih obećanja, poput novog programa „kvalitetnog finansiranja medija“ u čiju su izradu konsultanti uložili skoro 100.000 evra, za sada nema ništa.
Paralelno sa ukidanjem pomoći, vlada je smanjila sopstvene budžete za oglašavanje u domaćim medijima na manje od 10 miliona evra. Umesto toga, državni novac se usmerava na marketing kod američkih mreža (Gugl i drugi) i na partijske propagandne TV kanale, dok se istovremeno dramatično šire vladina odeljenja za odnose s javnošću. Broj PR stručnjaka u vladi, državi i javnim preduzećima trenutno prevazilazi ukupan broj novinara u svim privatnim domaćim medijima zajedno.
Beč drastično reže medijski budžet za 60 odsto
Ništa bolja situacija nije ni u glavnom gradu, gde se gradonačelnik Mihael Ludvig suočava sa optužbama da uništava bečku medijsku scenu. Ludvig je, uz podršku partije NEOS, u prvoj polovini ove godine smanjio izdvajanja grada za medije za više od 60 procenata, što dugoročno ugrožava radna mesta polovine bečkih novinara.
Kao i na saveznom nivou, mnoga gradska obećanja ostaju neispunjena. Finansiranje pompezno najavljivanog projekta veštačke inteligencije, koji je trebalo da vodi bivši direktor ORF-a Vrabec, još uvek ne postoji čak ni u formi koncepta, a kamoli u fazi isplate.
Kako bi ublažio pritisak i zaustavio propast u Beču, gradonačelnik Ludvig planira da sledećeg ponedeljka objavi novi paket pomoći vredan 6 miliona evra. Ipak, unutar same industrije vlada velika skepsa oko toga kada će taj novac zaista biti isplaćen i da li će do tada bečke medijske kuće uopšte uspeti da opstanu.
