Planirano usklađivanje penzija za 2027. godinu našlo se na meti oštrih kritika javnosti, s obzirom na to da će, uprkos stabilno visokim troškovima života, većina penzija naredne godine biti uvećana za svega 2,95 odsto. Ovakav procenat rasta nalazi se ispod stope inflacije, koja je prvobitno trebalo da posluži kao reper za potpunu nadoknadu rasta troškova, što znači da oko 2,1 milion penzionera neće dobiti punu inflatornu kompenzaciju.
Sa druge strane, očekuje se da će ova budžetska mera doneti uštedu od oko 280 miliona evra i time doprineti stabilizaciji državne kase. Predsednik Fiskalnog saveta Kristof Badelt smatra da bi, sa objektivne tačke gledišta, čak i veće smanjenje davanja bilo opravdano. On je ipak naglasio da je od ključnog značaja da se projektovani budžet zaista i realizuje, zbog čega je neophodno postići konačan dogovor o preostalim otvorenim pitanjima.
Sukob oko principa osiguranja i reforma penzionog sistema
Negodovanje je izazvala i odluka da manje penzije zabeleže veći rast u odnosu na one sa višim iznosima. Ingrid Korošec, koja se nalazi na čelu Udruženja penzionera Austrijske narodne partije (ÖVP), ocenila je ovakav potez kao „kršenje principa osiguranja“.
Gostujući u emisiji „Ö1 Journal“, Badelt je potvrdio da se ovakvim modelom odstupa od pomenutog principa, ali je istovremeno ukazao na činjenicu da korisnici većih penzija već nekoliko godina trpe realan pad vrednosti svojih primanja, iako su tokom radnog veka uplaćivali veće ili dugoročnije doprinose.
Šef Fiskalnog saveta je dodao da bi, umesto predloženog postepenog modela, znatno važnija bila korenita reforma same starosne granice za odlazak u penziju. „Na moje veliko žaljenje, vlada je to isključila od samog početka“, izjavio je Badelt, uz ocenu da bi taj korak bio od izuzetne važnosti, ali da izvršna vlast u ovom trenutku nije pokazala spremnost za njegovo sprovođenje.
Nužnost štednje i na univerzitetima
Osvrćući se na aktuelnu temu smanjenja budžeta za visoko obrazovanje, Badelt je priznao da su te najave izazvale „šok“, ali je podsetio da iznesene ministarske brojke još uvek nisu konačne. On je napomenuo da se opšte mere štednje moraju sprovesti u svim sektorima i da u ovom trenutku ne postoji način da se to izbegne.
Ipak, predsednik Fiskalnog saveta smatra da bi trebalo detaljnije analizirati da li su univerziteti opterećeni drastičnijim rezovima u poređenju sa ostalim oblastima. Kako je naveo, ukoliko se od visokoškolskih ustanova traži da dublje posegnu u svoj džep u odnosu na druge, stiče se utisak da im se nameće veći teret nego ostalima.
Uprkos tome, Badelt smatra da univerziteti ne bi trebalo da budu izuzeti iz opštih mera, jer svaka javna institucija mora da podigne nivo efikasnosti i pruži svoj doprinos u kriznim vremenima. „Sa svakom merom smanjenja troškova postavlja se pitanje: ‘Zar se ova ušteda ne vrši na pogrešnom mestu?’, ali niko ne navodi gde bi to zapravo trebalo uštedeti“, zaključio je Badelt.
