Svi ljubitelji povoljne onlajn kupovine i naručivanja preko popularnih globalnih platformi uskoro će se suočiti sa znatno višim troškovima dostave. Evropska unija od 1. novembra 2026. godine uvodi takozvanu „Naknadu za rukovanje Unije“, novu administrativnu taksu koja se primenjuje na sve pošiljke robe koje pristižu iz takozvanih trećih zemalja.
Glavni princip obračuna ove nove dažbine zasniva se na carinskim tarifama i robnim kodovima naručenih proizvoda, a ne na paketu u celini. To znači da se u situacijama kada kupac poruči više komada potpuno istog artikla – poput nekoliko identičnih majica – namet obračunava samo jednom. Međutim, ukoliko se u istoj pošiljци nađu proizvodi iz različitih kategorija i grupa, paušalna carina i naknada za obradu moraju se platiti za svaki artikl pojedinačno.
Primeri obračuna troškova i strogi propisi protiv masovnog uvoza jeftine robe
U praksi, kombinacija nove evropske uredbe, paušalne carine od 3 evra, obrade od 2 evra i lokalnih nameta može drastično podići krajnju cenu porudžbine. Na primer, ukoliko kupac naruči četiri futrole za mobilni telefon koje dele isti carinski broj, ukupni dodatni troškovi iznosiće 7,40 evra (uključujući i austrijski porez na pakete od 2,40 evra). S druge strane, ukoliko se u paketu nađu tri različita artikla – poput majice, kabla za punjenje i naočara za sunce – troškovi se obračunavaju po svakoj tarifnoj grupi posebno, čime ukupni dodatni nameti rastu na 17,40 evra.
Ove pooštrene mere predstavljaju odgovor institucija EU na masovni priliv jeftine robe i direktno su usmerene protiv prakse kineskih i drugih inostranih platformi. Prema zvaničnim podacima, samo tokom 2025. godine u Evropsku uniju ušlo je oko 5,9 milijardi malih paketa bez plaćanja carine. Procene Evropske komisije pokazuju da je čak 65 odsto ovih pošiljki bilo pogrešno deklarisano ili potcenjeno u cilju izbegavanja dažbina, dok preko 60 odsto nije ispunjavalo osnovne bezbednosne standarde Evropske unije.
Glavni pregovarač Evropskog parlamenta, Dirk Gotink (Dirk Gotink), istakao je da je reč o najvećoj reformi carinskog zakona još od 1968. godine, čiji je cilj da stane na put nelegalnom, nesigurnom i nelojalnom uvozu koji ugrožava evropske proizvođače i fer tržišnu utakmicu.
