Dugogodišnji problemi sa bukom, vandalizmom, otpadom i otvorenom konzumacijom narkotika oko centra za podršku zavisnicima „Jedmajer“ (Jedmayer) i metro stanice Gumpendorfer štrase (U6) kulminirali su u utorak velikim sastankom građana u Kući susreta u bečkom okrugu Marijahilf. Na ovom dugoočekivanom javnom skupu, lokalni stanovnici su vlastima i političarima otvoreno predočili sa kakvim se hororom svakodnevno suočavaju.
Policijska „zona zaštite“ samo pomera problem?
Stanovnici koji žive u blizini Fric-Imhof parka godinama apeluju na gradske vlasti zbog dramatične bezbednosne situacije. Kao prvu reakciju na njihove pritužbe, predsednica opštine Julija Lesaher (SPÖ) u martu je ogradila ovaj park i uvela njegovo zaključavanje tokom noći.
Od 8. maja na snagu je stupila još jedna mera – uvođenje zvanične policijske „zone zaštite“ oko parka i stanice podzemne železnice U6. To daje pravo policiji da protera problematična lica i izrekne im zabranu pristupa. Međutim, među građanima i političarima i dalje se vodi žestoka debata o tome da li ova mera zaista rešava situaciju ili samo pomera narkomane u okolne, manje kontrolisane uličice.
„Jedmajer“ kao magnet za narkotike
Centar „Jedmajer“ i dalje ostaje glavna tačka okupljanja zavisnika u Beču. Prema podacima Austrijske narodne stranke (ÖVP), u ovom centru u Marijahilfu obavi se više od 72 odsto celokupne distribucije špriceva i skoro 82 odsto svih kontakata za njihovu razmenu na nivou grada. Ipak, bečki koordinator za bolesti zavisnosti, Evald Lohner, brani rad ove ustanove i striktno se protivi njenom preseljenju na drugu lokaciju.
Svedočenja očajnih građana: „Ljudi leže polumrtvi sa špricevima u rukama“
Reporteri lista „Heute“ razgovarali su sa stanovnicima ovog kraja neposredno pre javnog sastanka, a njihove priče oslikavaju dramatičnu svakodnevicu.
„Ljudi leže svuda okolo sa špricevima u rukama, neki od njih deluju potpuno polumrtvo. Ja imam jak karakter i mogu to da podnesem, ali za mnoge druge komšije ovo je neverovatno stresno“, svedoči pedesetšestogodišnji Vitorio Rosi.
Drugi bračni par, koji je želeo da ostane anoniman, ističe da ne podržava zatvaranje centra jer je svestan važnosti takve ustanove, ali upozorava na svakodnevne blokade. „Ulaze i prilaze stanici metroa konstantno blokiraju dileri i zavisnici. Rešenje je da se, po uzoru na Švajcarsku, otvori više manjih centara u gradu gde bi zavisnici mogli da konzumiraju drogu pod nadzorom, čime bi se smanjio pritisak na naš okrug“, objašnjavaju oni.
Još jedan Bečlija, koji živi na samo nekoliko metara od stanice, priznaje da se oseća potpuno nebezbedno i da je zbog straha promenio životne navike. „Više uopšte ne koristim našu stanicu metroa U6. Radije pešačim skroz do Vestbanhofa nego da prolazim tuda. Svuda oko zgrada vidim ljude koji sebi ubrizgavaju drogu, a smeće, fekalije i zagađenje oko javnih toaleta su postali nepodnošljivi“, očajan je ovaj stanovnik.
Građani su sa sastanka poručili da od grada i policije očekuju trajna i konkretna rešenja, a ne samo kozmetičke izmene koje problem premeštaju ispred njihovih kućnih vrata.
