Švajcarski kantoni suočavaju se sa rizikom od naglog rasta rashoda zbog izbeglica iz Ukrajine koje poseduju status privremene zaštite S. Lokalni zvaničnici upozoravaju da bi od 2027. godine, kada se očekuje prelazak dela ovih lica u redovni sistem socijalne pomoći, budžeti mogli pretrpeti ozbiljan pritisak.
Status S inače funkcioniše kao specifičan model ubrzane zaštite namenjen osobama koje dolaze iz ratom zahvaćenih područja. Kako prenosi „Svis info“, ukupni dodatni troškovi na nivou cele države mogli bi da dostignu oko 380 miliona dolara.
Opštine pred povećanjem poreza
Finansijske posledice ove tranzicije mogle bi se direktno odraziti i na lokalno stanovništvo kroz poresku politiku. Gradonačelnik Minhvilena u kantonu Argau, Bruno Tišer, predočio je ozbiljnost situacije rekavši da bi, u slučaju izostanka finansijske podrške sa saveznog nivoa, ova situacija mogla da podigne opštinsku poresku stopu za približno tri odsto.
Narušavanje principa privremenog boravka
Pored čisto finansijskih aspekata, pojedini kantoni ukazuju i na fundamentalne pravne i sistemske probleme koje ova promena donosi.
Među njima je i kanton Bern, iz kojeg poručuju da bi masovni prelazak sa statusa S na redovnu socijalnu pomoć mogao suštinski da uruši sam koncept privremene zaštite. Zvaničnici podsećaju da status S po svojoj definiciji podrazumeva isključivo privremeni boravak u zemlji, uz primarno očekivanje da će se ta lica na kraju vratiti u domovinu.
