U srcu Bavarske, u Ditenhofenu, gasi se poslednja fabrika u kojoj se proizvodio legendarni Playmobil. Odlukom kompanije Horst Brandstätter Group (HBG), 350 radnika ostaće bez posla do kraja juna 2026. godine, a oznaka „Made in Germany“ za ove figurice odlazi u istoriju. Vest je 3. februara objavila javna bavarska radio-televizija Bayerischer Rundfunk, ali su zaposleni za nju saznali svega dvadesetak minuta ranije – na vanrednom sastanku u fabrici.
Kako kažu radnici, bio je to „apsolutni šok“. Uprava je kao glavni razlog navela drastično povećane troškove proizvodnje u Nemačkoj – skupu energiju, visoke zarade i rast cena sirovina, zbog kojih je domaća proizvodnja postala nekonkurentna. Proizvodnja Plejmobil figurica biće premeštena u druge pogone u inostranstvu, među njima i na Maltu, gde HBG već godinama ima fabriku. Pogon u Ditenhofenu ostaje samo za brend Lehuza (saksije za cveće), dok administracija u Cirndorfu i logistika u Heridenu za sada nisu obuhvaćeni rezovima – ali to ne menja činjenicu da stotine porodica ostaju bez egzistencije.
Kriza u HBG traje već godinama. Nakon smrti osnivača Horsta Brandštetera 2015. godine, kompanija nije uspela da stabilizuje poslovanje. Sa prihoda većih od 700 miliona evra u periodu 2020–2021, spali su na između 449 i 490 miliona evra u 2023. i 2024. godini, uz gubitke koji premašuju 100 miliona evra godišnje. U prethodnim talasima „zdravog smanjenja“ već je otpušteno oko 700 zaposlenih, ali ni to nije zaustavilo pad.
Sindikat IGBCE otvoreno optužuje menadžment za godine lošeg vođenja, nazivajući zatvaranje fabrike „velikom svinjarijom“. Sindikalni sekretar Maksimilijan Kripner poručuje da je ovo „kraj Plejmobilove proizvodnje u Nemačkoj“, uz podsećanje da je kompanija ranije davala čvrsta obećanja da do zatvaranja pogona neće doći – obećanja koja su sada, kako kaže, potpuno izneverena.
Odluka ima i širi, simboličan značaj. List Frankfurter Allgemeine Zeitung ovaj potez opisuje kao „prekid s istorijom“, uz ocenu da „Made in Germany“ sve više postaje mit, dok se industrija povlači pred visokim troškovima i pritiskom globalne konkurencije. Lokalni gradonačelnik Rajner Erdel odluku naziva „šokantnom“, ističući da su za mnoge porodice krediti, planovi i osećaj sigurnosti nestali preko noći.
Slučaj Ditenhofena razotkriva dublje probleme nemačke ekonomije: rigidnu birokratiju, visoke poreze i posledice energetske krize nakon 2022. godine. Milijarde se ulažu u „zelenu tranziciju“, dok tradicionalna industrija gubi dah, a radna mesta se sele u zemlje sa nižim troškovima. Ironično, Plejmobil je nastao 1974. godine upravo kao odgovor na naftnu krizu – danas se, pola veka kasnije, suočava sa novom, ekonomskom i klimatskom.
HBG najavljuje socijalni plan koji uključuje transfer-kompanije, prekvalifikacije i pomoć pri zapošljavanju, ali su pregovori sa sindikatima zasad u pat-poziciji. Radnici traže da se o sudbini fabrike ne odlučuje bez njih, dok vreme neumoljivo teče. Za Ditenhofen, ali i za nemačku industriju u celini, ovo zatvaranje ostaje gorak simbol kraja jedne ere.
