Krajem januara u Dormagenu, gradu između Kelna i Diseldorfa, na obali jezera pronađeno je telo četrnaestogodišnjeg dečaka. Kako je saopštila policija, dečak je imao više ubodnih i reznih rana. Za delo je osumnjičen dvanaestogodišnji maloletnik, a policija je navela da postoje indicije da je reč o planiranom činu. Zbog uzrasta osumnjičenog i zaštite maloletnika, nadležne institucije nisu iznosile dodatne detalje.
U širem kontekstu, savezne vlasti Nemačke su prethodnih godina u više navrata ukazivale na postojanje organizovanih kriminalnih struktura zasnovanih na porodičnim i rodbinskim vezama, koje funkcionišu kao zatvoreni sistemi. Prema zvaničnim procenama, reč je o grupama koje deluju dugoročno i koje u pojedinim sredinama ostvaruju značajan društveni i ekonomski uticaj.
Nadležni organi su ranije saopštili da se radi o fenomenu koji se razvijao tokom dužeg vremenskog perioda i koji predstavlja izazov za institucije, posebno u pogledu primene zakona i očuvanja javne bezbednosti. Iako su mere protiv organizovanog kriminala pojačane, deo stručne javnosti ocenjuje da su rezultati ograničeni i da problem zahteva sistemski odgovor.
Berlin ćuti, a klinci se igraju sa kalašnjikovim
Dok su se javne rasprave fokusirale na terminologiju i društvene okvire, bezbednosni izazovi na terenu su se, prema ocenama stručnjaka, dodatno produbljivali. Organizovane kriminalne strukture, koje se jednom uspostave, uobičajeno traže nove članove, a u pojedinim sredinama za to pronalaze pogodne uslove.
Reč je, kako se navodi, o gradskim četvrtima sa visokom stopom nezaposlenosti, narušenim porodičnim odnosima, školama sa oslabljenim autoritetom i ograničenom institucionalnom reakcijom države. U takvom okruženju, maloletnici postaju posebno ranjiva grupa, podložna uticajima i manipulaciji, a istovremeno izvan okvira krivične odgovornosti.
U Lajpcigu su, prema dostupnim podacima, zabeleženi brojni incidenti u koje su uključena deca uzrasta od deset do četrnaest godina, uključujući krađe, fizičke napade i vandalizam. Policija je tokom proteklih meseci intervenisala u više od 150 slučajeva, ali zbog uzrasta učesnika nisu izricane krivične sankcije. Reakcije sistema uglavnom su se svodile na savetodavne i socijalne mere.
Sagovornici upozoravaju da maloletnici u takvim sredinama često imitiraju ponašanje starijih prestupnika koji, kako navode, prolaze bez ozbiljnih posledica. Na taj način, granica između neformalnih grupisanja mladih i organizovanog kriminala postaje sve manje jasna, dok institucije, prema ocenama stručnjaka, teško uspevaju da pravovremeno prekinu taj proces.
Nasilje kao biološki tajmer
Prema važećem zakonodavstvu u Nemačkoj, krivična odgovornost počinje sa navršenih 14 godina, što u praksi znači da mlađi maloletnici ne mogu krivično odgovarati za izvršena dela. Pojedini stručnjaci upozoravaju da ovakav okvir može predstavljati izazov u slučajevima nasilja među decom i adolescentima, posebno kada su u pitanju teška krivična dela.
U tom kontekstu, krajem januara na obali jezera u Dormagenu pronađeno je telo četrnaestogodišnjeg dečaka sa višestrukim ubodnim i rezanim ranama. Policija je saopštila da postoji sumnja da je reč o planiranom delu, dok je osumnjičeni dvanaestogodišnji maloletnik.
Tužilaštvo se tim povodom nije detaljnije oglašavalo, navodeći zaštitu maloletnika kao razlog za ograničene informacije u javnosti.
Zaštita maloletnika postala je fraza iza koje se skriva potpuni slom odgovornosti.
Ovaj slučaj ne može se posmatrati kao izolovan incident, već kao krajnji ishod dugotrajnog procesa. Stručnjaci upozoravaju da tolerisanje paralelnih društvenih struktura i slabljenje institucionalnog autoriteta stvaraju prostor u kojem nasilje postaje deo svakodnevice, uključujući i među maloletnicima.
Prema ocenama upućenih, pitanje više nije vezano za integraciju, već za efikasnu primenu zakona i sposobnost države da obezbedi kontrolu i zaštitu građana. U fokusu nije poreklo počinilaca, već činjenica da sistem često ne uspeva da pravovremeno reaguje i spreči eskalaciju nasilja.
Nemačka se, kako se navodi, suočava ne samo sa izazovima u borbi protiv kriminala, već i sa dugoročnim posledicama po mlađe generacije. Deca i adolescenti koji bi mogli da budu uključeni u obrazovne i sportske aktivnosti sve češće dolaze u kontakt sa nasiljem i kriminalnim obrascima ponašanja.
U takvim okolnostima, slučajevi u kojima su maloletnici uključeni u teška krivična dela otvaraju dodatna pitanja o postojećem sistemu prevencije i odgovornosti, kao i o kapacitetima države da pravovremeno prepozna i zaustavi rizične obrasce ponašanja.
Jeziva svedočanstva naših iz dijaspore
Redakciji su se obratili građani iz Nemačke poreklom iz Srbije, koji žive i rade u više nemačkih gradova. Kako navode, reč je o roditeljima, zaposlenima u javnim službama i radnicima različitih profesija, koji su insistirali na anonimnosti. Razlog za to, prema njihovim rečima, jeste strah od stigmatizacije i posledica u lokalnim sredinama u kojima žive.
Sagovornici navode da se godinama uzdržavaju od javnog istupanja, jer smatraju da se problemi relativizuju, dok se oni koji ukazuju na bezbednosne izazove često proglašavaju izvorom problema. Redakciji su se obratili jer, kako tvrde, institucije ne reaguju, a o pojedinim pojavama se u javnosti retko govori otvoreno.
Jedan od sagovornika iz Dortmunda naveo je da ima trinaestogodišnjeg sina i da je primoran da sa njim razgovara o ličnoj bezbednosti na putu do škole. Prema njegovim rečima, razlog za zabrinutost su učestali sukobi među maloletnicima i prisustvo hladnog oružja u školskom okruženju.
Sagovornik iz Berlina ističe da je, po dolasku u Nemačku, očekivao visok stepen pravne sigurnosti, ali da je svedočio incidentima u kojima su deca učestvovala u krađama, bez vidljivih sankcija. Kako navodi, policijske intervencije često se završavaju bez daljih posledica zbog uzrasta počinilaca.
Vozač javnog prevoza iz Lajpciga rekao je da na pojedinim linijama, naročito u večernjim satima, dolazi do incidenata u koje su uključeni maloletnici. Prema njegovim navodima, putnici i zaposleni često izbegavaju reakciju zbog straha, dok je prisustvo policije u tim delovima grada ograničeno.
Analitičari upozoravaju da društva u kojima organizovane kriminalne strukture ostvaruju uticaj na pojedine gradske četvrti, u kojima su maloletnici uključeni u nasilne incidente, a veliki broj policijskih postupaka ostaje bez pravosnažnog ishoda, ulaze u fazu ozbiljne erozije institucionalnog autoriteta. U takvim okolnostima, zakon se primenjuje selektivno, dok se deo građana povlači pred strahom od posledica.
Iskustva drugih zemalja pokazuju da dugotrajno odsustvo odlučne reakcije države može dovesti do jačanja bandi i paralelnih struktura moći, posebno u sredinama u kojima je poverenje u institucije oslabljeno. Relativizacija kršenja zakona, upozoravaju stručnjaci, često rezultira normalizacijom nasilja u svakodnevnom životu.
Sagovornici ističu da je pravovremeno postavljanje jasnih granica ključno kako bi se sprečilo prenošenje nasilnih obrazaca na nove generacije. U suprotnom, deca koja danas odrastaju u okruženju u kojem je nasilje tolerisano, sutra mogu postati odrasli koji takvo ponašanje smatraju prihvatljivim, što dugoročno predstavlja bezbednosni i društveni izazov.
