U Austriji žene već duže vreme u proseku imaju viši nivo formalnog obrazovanja od muškaraca, ali razlika u zaradama i dalje ostaje značajna i smanjuje se veoma sporo. Kako prenosi Der Standard, pozivajući se na računicu ekonomistkinje Sofi Ahlajtner, ukoliko bi se sadašnji tempo smanjenja jaza u prihodima nastavio, potpuna jednakost plata bila bi dostignuta tek oko 2189. godine.
Zvanični podaci potvrđuju ove procene. Prema podacima koje objavljuje Statistik Austria, razlika u bruto satnici u privatnom sektoru, merena prema standardnoj evropskoj metodologiji, i dalje je visoka, a Austrija se po tom pokazatelju nalazi ispod proseka Evropske unije. Iako je u prethodnim godinama zabeležen blag pad razlike u zaradama, smanjenje je ocenjeno kao presporo da bi imalo vidljiv efekat u praksi.
Dodatni faktor predstavlja struktura tržišta rada. Prema zvaničnom izveštaju „Frauen und Männer in Österreich“, koji objavljuje nadležno austrijsko ministarstvo, žene znatno češće rade skraćeno radno vreme, naročito majke. Takav radni aranžman povezan je sa nižim platama, sporijim profesionalnim napredovanjem, manjim pristupom rukovodećim pozicijama i nižim penzijama u starosti.
Uprkos brojnim strategijama, kampanjama i inicijativama za unapređenje rodne ravnopravnosti, podaci ukazuju da se jaz u zaradama u Austriji i dalje zadržava.
Srbija: jedinstveni platni koeficijenti i zabrana diskriminacije
U Srbiji je zakonski okvir za ravnopravnost žena i muškaraca u oblasti rada i zarada jasno definisan. Prema važećim propisima, diskriminacija po osnovu pola u zapošljavanju, napredovanju i visini zarade je zabranjena, a plate se obračunavaju prema radnom mestu, stepenu stručne spreme, složenosti poslova i odgovornosti.
U javnom sektoru, platni sistem je normiran kroz jedinstvene koeficijente, koji se primenjuju bez obzira na pol zaposlenog. U skladu sa Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru, zaposleni na istim ili uporedivim poslovima imaju jednaku osnovicu i koeficijent, čime je formalna razlika u platama između muškaraca i žena u ovom delu tržišta rada izbrisana.
Prema podacima koje objavljuje Republički zavod za statistiku, žene u Srbiji imaju visoku stopu obrazovanja i značajnu zastupljenost u javnoj upravi, zdravstvu, obrazovanju i pravosuđu, kao i u pojedinim rukovodećim i stručnim zanimanjima. Zastupljenost žena u državnim institucijama i lokalnoj samoupravi regulisana je i posebnim propisima i strateškim dokumentima.
Razlike u prosečnim primanjima u Srbiji, prema zvaničnoj statistici, pre svega su posledica strukture zaposlenosti, vrste delatnosti, radnog vremena i regionalnih razlika, dok se u institucionalnom i normativnom okviru ne vezuju za pol zaposlenih.
