Pivarska grupa Heineken najavila je da će u naredne dve godine ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta, kao deo nove strategije razvoja do 2030. godine. Odluka dolazi u trenutku slabljenja globalne potražnje za pivom i opreznijih očekivanja u pogledu profita za 2026. godinu.
Kompanija, koja zapošljava oko 87.000 ljudi i u svom portfoliju ima brendove poput Tiger Beer, Amstel i Desperados, saopštila je da će restrukturiranje biti usmereno na smanjenje troškova i povećanje efikasnosti, uz cilj da se ostvari veći rast sa manje resursa.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja, obim prodaje piva u 2025. godini opao je za 1,2 odsto na godišnjem nivou, dok je u poslednjem kvartalu pad iznosio 1,7 odsto. U Evropi, koja predstavlja jedno od ključnih tržišta za kompaniju, pad je bio izraženiji i iznosio je 3,4 procenta.
Iako je u 2025. godini organski operativni profit porastao za 4,4 odsto, što je premašilo tržišna očekivanja, uprava je za 2026. godinu značajno snizila projekcije. Umesto ranije očekivanog rasta operativnog profita od četiri do osam procenata, sada se predviđa rast u rasponu od dva do šest procenata, što ukazuje na pojačanu neizvesnost u industriji.
Širi kontekst i kritike
Analitičari ocenjuju da se globalna pivarska industrija suočava sa višestrukim izazovima – od inflacije i smanjene kupovne moći potrošača, preko nepovoljnih vremenskih prilika, do promena u navikama mlađih generacija. Sve veći broj mladih okreće se bezalkoholnim ili jeftinijim alternativama, dok deo njih u potpunosti smanjuje konzumaciju alkohola.
Dodatni faktor predstavlja promena društvenih obrazaca. Dominacija kratkih video-formata na platformama poput TikTok i Instagram menja način na koji mladi provode slobodno vreme. Umesto tradicionalnih okupljanja u kafićima i barovima, druženje se sve češće odvija u digitalnom prostoru, što dugoročno utiče i na potrošnju pića.
Kritičari, međutim, ističu da velike korporacije, uključujući Heineken, često posežu za otpuštanjima kao prvim odgovorom na usporavanje rasta, dok istovremeno zadržavaju visoke naknade za menadžment i akcionare. Prema tim ocenama, umesto investiranja u inovacije, nove proizvode ili prilagođavanje cenovne politike, kompanije biraju „optimizaciju troškova“ koja se najdirektnije reflektuje na zaposlene.
Odluka o smanjenju radne snage tako postaje deo šireg trenda u prehrambenoj i pićarskoj industriji, u kojoj se traži ravnoteža između održavanja profitabilnosti i prilagođavanja novim potrošačkim navikama. Da li će plan restrukturiranja do 2030. doneti stabilizaciju poslovanja ili dodatno produbiti socijalne tenzije unutar kompanije, ostaje da se vidi.
