Gotovina u Nemačkoj i dalje ima snažnu ulogu u svakodnevnim transakcijama, ali digitalni oblici plaćanja ubrzano preuzimaju primat. Dok potrošači sve češće biraju kartice i mobilne aplikacije zbog praktičnosti, nova pravila na nivou Evropske unije podstakla su bojazan dela javnosti da bi gotovina mogla biti postepeno potisnuta.
Od 1. januara 2027. godine u svim državama članicama EU biće uvedena gornja granica za gotovinska plaćanja u iznosu od 10.000 evra po transakciji. Mera je deo šireg paketa za borbu protiv pranja novca. Transakcije iznad tog iznosa moraće da se obavljaju elektronskim putem i biće predmet kontrole kroz bankarske sisteme za otkrivanje sumnjivih aktivnosti. Privatne prodaje izuzete su od ovog ograničenja. Pojedine članice EU već primenjuju stroža pravila.
Istovremeno, Evropska centralna banka priprema uvođenje digitalnog evra, čiji bi pilot-projekat trebalo da počne 2027. godine. Prema navodima ECB-a, digitalni evro bi trebalo da omogući visok stepen privatnosti, korišćenje i bez internet veze, kao i da ne bude obavezno vezan za klasičan bankovni račun. Kao jedan od ciljeva navodi se smanjenje zavisnosti od američkih platnih sistema poput Visa i Mastercard. Evropske banke paralelno razvijaju sistem Wero kao alternativu servisima poput PayPal.
Kritike digitalnog evra dolaze pre svega iz redova Alternativa za Nemačku (AfD). Njena kopredsednica Alis Vajdel ocenila je da bi digitalni evro mogao postati sredstvo političke kontrole. Na društvenim mrežama pojavile su se i tvrdnje o mogućem uvođenju sistema socijalnih kredita po uzoru na Kinu, ali za takve navode ne postoje pravni ni tehnički dokazi. U javnosti su ranije cirkulisali i pogrešno interpretirani navodi predsednice ECB Kristina Lagard iz 2023. godine, koji su potekli iz lažnog intervjua sa ruskim komičarima.
Digitalni evro mogao bi da izvrši dodatni pritisak na komercijalne banke jer bi korisnicima ponudio potencijalno niže troškove transakcija. Zbog toga deo bankarskog sektora izražava rezervu prema projektu i oslanja se na sopstvena digitalna rešenja.
Nemačka vlada, međutim, poručuje da ukidanje gotovine nije na dnevnom redu. U koalicionom sporazumu istaknuto je da će gotovina ostati uobičajeni način plaćanja. Prema Zakonu o Bundesbanki, novčanice u evrima predstavljaju jedino neograničeno zakonsko sredstvo plaćanja, a trgovci ih mogu odbiti samo u izuzetnim slučajevima, uz prethodno obaveštenje kupaca.
Rasprave o eventualnom ukidanju kovanica od jednog i dva centa odnose se, prema zvaničnim objašnjenjima, isključivo na visoke troškove njihove proizvodnje i ne predstavljaju uvod u zabranu gotovine. Za sada, poručuju nadležni, gotovina ostaje sastavni deo nemačkog platnog sistema.
