Francuska agencija za bezbednost hrane, životne sredine i rada (ANSES) objavila je prve rezultate svoje treće velike studije o ishrani – EAT3 ili Total Diet Study 3 – i podaci pokazuju ozbiljan problem: deca svakodnevno hranom unose previsoke doze teških metala i drugih štetnih supstanci, pre svega kadmijuma, aluminijuma i žive, dok olovo i akrilamid takođe izazivaju veliku zabrinutost.
Kako je sprovedena studija i šta su istraživači analizirali
Tokom 15 meseci, od maja 2021. do avgusta 2022. godine, naučnici su prikupili više od 700 uzoraka hrane iz supermarketa i lokalnih pijaca u tri različite regije Francuske.
Svaka namirnica je pripremana na način na koji se najčešće jede u domaćinstvima – pečena, pržena, kuvana, sotirana – pre nego što je poslata na laboratorijsku analizu prisustva kontaminanata. Ti rezultati su zatim upoređeni sa realnim podacima o potrošnji hrane kod dece i odraslih, kako bi se dobila precizna procena izloženosti i potencijalnih zdravstvenih rizika.
Gde se najviše kriju problematični kontaminanti
Kadmijum se najviše nalazi u žitaricama za doručak, pecivima, keksu, testeninama i hlebu. Aluminijum dominira u slatkim pekarskim proizvodima i keksu. Olovo se najčešće detektuje u hlebu i povrću, dok živa – uglavnom u obliku metilžive – pretežno dolazi iz ribe, naročito iz predatorskih vrsta poput tune.
Akrilamid, koji nastaje pri pečenju, prženju i sotiranju na visokim temperaturama, najviše je prisutan u prženom krompiru i sličnim namirnicama.
Deca su najugroženija – alarmantni podaci
Deca su daleko najosetljivija grupa. Između 23 i 27 odsto dece starije od tri godine već sada premašuje dozvoljeni dnevni unos kadmijuma – metala koji može ozbiljno oštetiti bubrege i koji je zvanično klasifikovan kao kancerogen. Još dramatičnije je sa aluminijumom: čak 76 odsto dece izloženo je nivoima iznad toksične referentne vrednosti, dok je kod odraslih taj procenat znatno niži i iznosi 39 odsto.
Koordinatorke studije Morgane Champion i Véronique Sirot posebno naglašavaju da peciva i keksi nose dvostruki problem – sadrže tragove ovih metala, a istovremeno su nutritivno veoma siromašni.
Ima i dobrih vesti – neki rizici su smanjeni
Studija beleži i napredak. Izloženost olovu smanjena je za 27 odsto kod dece i čak 49 odsto kod odraslih, što se pripisuje dugogodišnjim merama javnog zdravlja – zabrani olovnog benzina, olova u bojama i vodovodnim cevima.
Nivoi akrilamida takođe su opali u nekim ključnim proizvodima, poput kafe. Povrće pokazuje blago povišene koncentracije pojedinih metala, ali njegove brojne nutritivne prednosti i dalje jasno prevazilaze eventualne rizike.
Preporuke za ribu ostaju iste
Što se tiče ribe, ANSES ne menja ranije savete: dve porcije nedeljno, od toga jedna masna riba, uz obavezno variranje vrsta i porekla nabavke kako bi se smanjila akumulacija žive u organizmu.
Problem nije samo francuski – Evropa se suočava sa istim izazovima
Ovi nalazi odražavaju širu evropsku situaciju. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) već godinama upozorava na iste kontaminante: neorganski arsen, kadmijum u školjkama, olovo u dvoušnim školjkama i živa u predatorskoj ribi.
Najosetljivije su trudnice i deca, jer ovi metali mogu uticati na razvoj nervnog sistema, funkciju bubrega, a dugoročno povećavaju rizik od raka, kardiovaskularnih bolesti i poremećaja metabolizma.
Agencija najavljuje da će u narednim godinama objaviti rezultate za druge grupe zagađivača i dati konkretne, ciljane preporuke za smanjenje izloženosti.
