Izvoz čelika iz Evropske unije u Sjedinjene Američke Države tokom 2025. godine zabeležio je pad od 30 procenata, pod snažnim pritiskom američkih carina od 50 odsto. Kako su pregovori između Brisela i Vašingtona i dalje u zastoju, nema nagoveštaja da bi negativan trend uskoro mogao da bude zaustavljen.
Najnoviji podaci Eurostata, koje je obradio Eurofer – industrijsko udruženje sa sedištem u Briselu – pokazuju da su isporuke evropskog čelika na američko tržište u periodu od juna do decembra 2025. bile za gotovo trećinu manje nego u istom razdoblju prethodne godine.
Ovakav pad dodatno potvrđuje težinu mera koje je Vašington uveo – carina od 50 procenata na čelik iz EU ostala je na snazi uprkos trgovinskom sporazumu postignutom u julu 2025. godine, kojim je dogovorena opšta američka carinska stopa od 15 procenata na robu iz Unije. Čelik je, međutim, izuzet iz tog aranžmana, a razgovori o ublažavanju posebnih dažbina nisu pomerani sa mrtve tačke.
Generalni direktor Eurofera Aksel Egert ocenio je da je „pad izvoza od 30 procenata u svega šest meseci jasan signal da carine od 50 procenata, koje je uvela američka administracija, nanose ozbiljnu štetu evropskoj industriji čelika“. On je upozorio i da će odluka SAD da obuhvati i prerađene čelične proizvode iz EU, uključujući mašine, imati dodatne negativne posledice po proizvođače i njihove kupce širom Evrope.
Vašington je carine od 50 procenata na čelik i aluminijum iz EU uveo u junu 2025, da bi već u avgustu iste godine mere proširio na više od 400 proizvoda iz ove dve kategorije.
Američka strana obrazlaže potez potrebom da se domaće tržište zaštiti od kineskih viškova kapaciteta koji, kako tvrde, preplavljuju svetska tržišta, uključujući i evropsko. U međuvremenu, deo kineskog izvoza koji je ranije bio usmeren ka SAD sve više se preusmerava ka Evropskoj uniji.
Kao odgovor na taj pritisak, Evropska komisija je 7. oktobra 2025. predložila da se količina čelika koja u EU može da uđe bez carine prepolovi, uz uvođenje carine od 50 procenata na uvoz koji premašuje godišnju kvotu od 18,3 miliona tona. Da bi taj predlog stupio na snagu, neophodno je odobrenje zakonodavnih institucija EU.
Istovremeno, Brisel nastoji da obnovi dijalog sa Belom kućom kako bi ishodio niže carine na evropski čelik. Međutim, američki pregovarači su nastavak razgovora uslovili sprovođenjem prošlogodišnjeg trgovinskog sporazuma EU–SAD, koji su postigli predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Donald Tramp. Tim sporazumom EU je pristala da ukine carine na robu iz SAD, dok je prihvatila carinsku stopu od 15 procenata na sopstveni izvoz u Ameriku.
Pošto je za primenu sporazuma potrebno odobrenje Evropskog parlamenta i država članica, proces se odužio, a u Vašingtonu raste nestrpljenje. Dodatne komplikacije nastale su nakon što su poslanici Evropskog parlamenta podneli amandmane koji bi mogli da otežaju dogovor sa državama članicama. Glasanje u Parlamentu očekuje se u martu, čime bi formalno bio otvoren put za dalju proceduru.
Zastoj na evropskoj strani dodatno je produbljen nakon što su Sjedinjene Države u januaru zapretile vojnom aneksijom Grenlanda od Danske. Iako je retorika kasnije ublažena, taj potez je doveo do odlaganja razgovora. Pregovore dodatno opterećuje i kontinuirani pritisak američke administracije da se u Evropi ublaže pravila u oblasti digitalnog zakonodavstva.
