Nemački obrazovni sistem početkom 2026. godine ulazi u novu fazu pritiska koji se već godinama gomila: škole teško popunjavaju nastavničke pozicije, rezultati učenika padaju, a privreda sve glasnije upozorava da bez kadrova iz obrazovanja nema ni radnika na tržištu. Zvanične projekcije i procene o potrebama za nastavnim kadrom objavljuje KMK, dok dodatne, nezavisne analize.
U zvaničnim projekcijama koje se godinama citiraju u javnosti, navodi se da bi do 2030. moglo nedostajati oko 14.000 nastavnika. Paralelno, u stručnoj i sindikalnoj javnosti pojavljuju se procene da bi stvarni manjak, kada se uzmu u obzir odlivi iz sistema, bolovanja i penzionisanja, mogao biti znatno veći nego što su ranije projekcije sugerisale.
U diskusijama se često pominje i kritika da se “problem ulepšava”, uz tvrdnje da u ovom trenutku u sistemu nedostaju hiljade nastavnika.
PISA alarm – najniži rezultati do sada
Istovremeno, pad kadrovskih kapaciteta prati i pad postignuća učenika. OECD navodi da su rezultati iz PISA 2022 u Nemačkoj, kao i u mnogim zemljama, pali u odnosu na 2018, a da su “ukupno posmatrano” rezultati 2022. najniži do sada zabeleženi PISA merenjem.
U dokumentu OECD-a se takođe eksplicitno navodi da su ukupni PISA 2022 rezultati najniži ikada mereni u sva tri domena.
Škole hrane krizu na tržištu rada: Stotine hiljada nepopunjenih pozicija
Povezanost obrazovanja i tržišta rada je posebno vidljiva u sektoru stručnih zanimanja. Institut IAB u okviru IAB-Stellenerhebung redovno meri broj otvorenih radnih mesta, uključujući i ona koja nisu prijavljena službama zapošljavanja.
U najnovijim objavama, IAB navodi da je u prvom kvartalu 2025. bilo oko 1,18 miliona otvorenih radnih mesta, dok je u trećem kvartalu 2025. taj broj bio oko 1,03 miliona, uz ocenu da potražnja stagnira na relativno niskom nivou u poređenju sa vrhuncima iz 2022.
Zanati i dualno obrazovanje: hiljade mesta ostaju prazne
Posebno kritičan deo priče je dualno obrazovanje. BIBB u izveštaju “Der Ausbildungsmarkt im Jahr 2024” navodi da je u 2024. ostalo 69.400 nepopunjenih mesta za stručno osposobljavanje, što je 12,8 odsto ukupne ponude. Ovaj podatak se u praksi prevodi u problem za zanimanja koja se najviše traže u privredi – od instalatera i električara do metalaca – jer firme nude obuku, ali ne nalaze dovoljan broj kandidata.
Poslodavci upozoravaju: Manjak radnika postaje sistemski rizik
Privredne komore otvoreno govore o posledicama. U DIHK Fachkräftereportu 2025/2026 navodi se da 83 odsto kompanija očekuje negativne posledice usled manjka radne snage i stručnjaka u narednim godinama, dok DIHK u sažetku ističe da su posebno pogođene male i srednje firme.
“Odliv” iz škole bez diplome
U isto vreme, raste i broj mladih koji izlaze iz sistema bez završene škole. Prema podacima Destatisa koje prenosi Die Zeit, u školskoj godini 2023/2024 oko 62.000 učenika napustilo je školu bez ikakvog završnog svedočanstva, što je opisano kao najviši broj u poslednjih deset godina.
