Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da bi do održavanja Expo 2027 Belgrade trebalo da bude razvijena nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, čiji bi ključni deo bio srpski nacionalni jezički model koji se razvija u data centru u Kragujevac.
Čadež je, na predstavljanju strategija „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, rekao da je jezik centralni element nacionalne strategije za razvoj veštačke inteligencije i da upravo veliki jezički model (LLM) predstavlja osnovu takve infrastrukture.
Kako je objasnio, jezički model je sistem veštačke inteligencije koji može da razume i generiše tekst, vodi razgovor, analizira podatke, pravi izveštaje i daje odgovore na pitanja. Kao primer naveo je ChatGPT, ali je istakao da je reč o modelu koji je razvijen na osnovu podataka prikupljenih sa interneta, a ne na nacionalnom znanju i jeziku.
On je naveo da podaci koje institucije ili kompanije unose u takve sisteme mogu da napuste zemlju i da ti modeli ne poznaju dovoljno domaće propise, administraciju ili specifičnosti jezika. Prema njegovim rečima, srpski jezički model predstavlja odgovor na taj problem jer bi bio razvijen na domaćim podacima i funkcionisao u okviru nacionalne infrastrukture.
Čadež je istakao da se model razvija u data centru u Kragujevcu i da je zamišljen tako da podaci ostaju u Srbiji, dok sistem razume srpske zakone, medicinu, administraciju i različite jezičke nijanse.
Dodao je da se za njegov razvoj koriste podaci iz domaćih izvora, uključujući pravne propise, sudsku praksu, medicinsku dokumentaciju, arhive i obrazovne materijale, kako bi veštačka inteligencija mogla da se primenjuje u privredi i državnoj upravi.
Prema njegovim rečima, cilj je da takav model bude razvijen do Expo 2027 Belgrade, jer bi tek tada veštačka inteligencija mogla u potpunosti da se primeni u različitim sektorima.
Govoreći o ekonomskim efektima, Čadež je naveo da bi primena veštačke inteligencije u automobilskoj industriji mogla da smanji troškove za oko 25 odsto, dok bi u poljoprivredi, zahvaljujući analizi domaćih podataka o usevima i vremenskim prilikama, prinosi mogli da budu veći za oko 30 odsto.
On je dodao da bi takav sistem mogao da doprinese i boljem predviđanju širenja bolesti i planiranju potrošnje lekova.
„To je kao digitalni autoput koji država gradi da bi privreda mogla da ga koristi“, rekao je Čadež i ocenio da bi uspešna primena veštačke inteligencije mogla da doprinese rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije za 50 milijardi dolara do 2035. godine.
Kako je zaključio, propuštanje te prilike moglo bi da dovede do gubitka konkurentnosti pojedinih sektora i kompanija.
