Belgija se suočava sa nezapamćenim talasom nasilja koji preti da iz temelja uzdrma njene institucije. Ono što je nekada smatrano problemom dalekih južnoameričkih kartela, postalo je svakodnevica na ulicama Brisela i Antverpena. Stručnjaci i zvaničnici sve glasnije upozoravaju da se zemlja, zbog enormnog uticaja narko-mafije, polako transformiše u prvu evropsku “narko-država”.
Glavno poprište sukoba je luka u Antverpenu, koja je postala primarna tačka za ulazak kokaina u Evropu. Količine zaplenjene droge obaraju rekorde iz godine u godinu, ali to je samo vrh ledenog brega. Ogroman profit od šverca omogućio je kriminalnim grupama da prodru duboko u društvene pore.
Sveprisutna korupcija više ne pogađa samo lučke radnike, već se širi na policiju, carinike, pa čak i na visoke državne službenike. Kriminalne organizacije koriste brutalno nasilje, uključujući bombaške napade i likvidacije usred dana, kako bi osigurale svoje rute i zastrašile svakoga ko im stane na put.
Direktne pretnje državnom vrhu
Situacija je eskalirala do te mere da su najviši državni zvaničnici postali direktne mete. Belgijski ministar pravosuđa mesecima živi pod strogim obezbeđenjem u sigurnim kućama zbog ozbiljnih planova za njegovu otmicu. Kada mafija počne otvoreno da preti samom vrhu pravosuđa, to je jasan signal da državni aparat gubi kontrolu nad sopstvenom teritorijom.
“Belgija je trenutno u stanju opsade od strane narko-kartela. Ovo više nije pitanje javnog reda i mira, već direktan napad na demokratsku strukturu države”, navode bezbednosni analitičari u svojim izveštajima.
Brisel u plamenu uličnih obračuna
Dok je Antverpen logistički centar, Brisel je postao poprište borbe za prevlast na lokalnom tržištu. Pucnjave u naseljima koja su nekada važila za mirna postala su učestala, a nedužni građani sve češće bivaju žrtve unakrsne vatre.
Država pokušava da odgovori pojačanim policijskim prisustvom i novim zakonskim paketima, ali se čini da je narko-mafija uvek korak ispred, raspolažući budžetima koji su često veći od onih kojima raspolažu nadležne službe. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li Belgija ima dovoljno snage da se odupre ovoj pošasti pre nego što institucije postanu potpuno paralizovane uticajem “prljavog” novca.
