Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je danas nivo od 3,70 dolara po galonu, što predstavlja dramatičan porast od 24 odsto u odnosu na period pre 28. februara, kada je počeo rat u Iranu.
Prema podacima Američke automobilske asocijacije (AAA), ovo je jedan od najbržih skokova cena energenata u novijoj istoriji SAD, koji direktno pogađa milione vozača širom zemlje.
Glavni pokretač ovog poskupljenja je nestabilnost na tržištu nafte, gde se cena barela ove nedelje kretala oko granice od 100 dolara. Eskalacija tenzija na Bliskom istoku i blokada ključnih pomorskih puteva stvorili su strah od dugotrajne nestašice, što se odmah prelilo na maloprodajne cene na benzinskim stanicama.
Blokada Ormuskog moreuza i prekid globalnih lanaca snabdevanja
Ključna tačka sukoba i glavni razlog za energetsku krizu je Ormuski moreuz, koji je zatvoren od početka vojnih operacija Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana. Kroz ovaj uski prolaz u normalnim okolnostima prolazi oko 20 odsto svetskog protoka sirove nafte, što ga čini najvažnijom strateškom tačkom za svetsku trgovinu energentima.
Zatvaranjem moreuza, kretanje tankera iz zemalja Bliskog istoka je gotovo potpuno zaustavljeno, čime je prekinut dotok nafte iz najbogatijih svetskih nalazišta. Ovaj poremećaj je stvorio “vakuum” u snabdevanju, prisiljavajući rafinerije da traže skuplje alternativne izvore, što na kraju plaćaju krajnji potrošači na pumpama.
Ekonomske posledice i neizvesnost na tržištu
Stručnjaci na koje se poziva CNN upozoravaju da bi cene mogle nastaviti da rastu ukoliko moreuz ostane blokiran na duži period. Ovakav scenario preti da uspori američku ekonomiju i poveća troškove transporta robe, što bi moglo izazvati novi talas inflacije.
Vozači u SAD već menjaju svoje navike, pokušavajući da smanje potrošnju, dok administracija u Vašingtonu traži načine da stabilizuje tržište. Ipak, dok god traju ratna dejstva u Iranu i blokada ključnih pomorskih puteva, stabilizacija cena nafte ostaje pod velikim znakom pitanja.
