U trenutku kada se Evropa guši u dugovima, a globalna ekonomija traži izlaz iz krize, Srbija, poručuje ministar finansija Siniša Mali, stoji čvrsto na nogama. Sa stabilnim budžetom, javnim dugom pod kontrolom, rastom plata i penzija iznad inflacije i jasnim razvojnim planom do 2027. godine, država ulazi u naredni period sa sigurnošću i ambicijom. Mali govori bez zadrške o novcu, investicijama, EXPO 2027 i poruci građanima – Srbija zna šta radi i ne skreće sa svog puta.
Ekonomija i javne finansije
Godinu završavamo u složenim globalnim okolnostima – ratovi, inflacija i usporavanje rasta u Evropi. Kako danas ocenjujete stanje srpske ekonomije i fiskalnu stabilnost države?
– Srpska ekonomija se, uprkos svim izazovima, kako globalnim, tako i unutrašnjim, odlično drži, stabilna je i snažna. Iako blokade traju već godinu dana, uspeli smo da očuvamo makroekonomsku stabilnost, da postignemo da Srbija nastavi da raste, da nastavimo da poboljšavamo kvalitet života građana i kroz rast njihovih primanja i kroz realizaciju različitih projekata širom zemlje. Fiskalna stabilnost nijednog trenutka nije i neće biti ugrožena jer vodimo odgovornu ekonomsku politiku, već godinama unazad. I tako će ostati i u narednom periodu.
Srbija se često navodi kao primer odgovornog upravljanja javnim finansijama. Koliko je budžet danas stabilan, i koji su najveći izazovi u narednom periodu?
– Budžet je stabilan, kao i celokupne javne finansije. Na računu imamo oko četiri milijarde evra, javni dug koji je apsolutno pod kontrolom, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, privredni rast od dva odsto u prvih devet meseci ove godine, dok smo prošle godine bili u top tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Imamo i investicioni kreditni rejting što je veoma značajan signal za investitore. Što se tiče izazova, moramo da, uprkos svim globalnim dešavanjima koja remete ceo svet, očuvamo makroekonomsku stabilnost i da naša privreda nastavi da raste.
Javni dug je tema koja zanima građane. Da li je on danas pod punom kontrolom i po čemu se Srbija razlikuje od mnogih evropskih zemalja koje se suočavaju sa ozbiljnim zaduženjem?
– Veoma ozbiljno i odgovorno upravljamo javnim dugom, koji je daleko ispod nivoa Mastrihta, i koji je u ovoj godini projektovan na 45 odsto, dok je u 2026. godini projektovan na 44,5 odsto. Sa druge strane, prosek evrozone je negde oko 88, 89 odsto. Zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj i monetarnoj politici primetan je kontinuiran pad učešća javnog duga u BDP u periodu od 2015, sa izuzetkom 2020. godine, kada je država sprovela niz mera finansijske podrške građanima i privredi, a kako bi se minimizirao uticaj pandemije. Politika upravljanja javnim dugom je jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost, kako duga, tako i javnih finansija.
Plate, penzije i standard
Uprkos rastu plata i penzija, građani i dalje osećaju pritisak zbog cena. Kako ocenjujete realni standard građana i kupovnu moć danas?
– Poboljšanje kvaliteta života građana je uvek među prioritetima Vlade Srbije, i mi, zaista, iz godine u godinu, uspešno radimo na povećanju njihovih primanja, i to u realnom iznosu. Penzije su od 1. decembra povećane za 12,2 odsto, plate u javnom sektoru od 1. januara rastu za 5,1 odsto, dok će minimalna zarada biti veća za 10,1 odsto. Pritom, ponavljam, primanja građana rastu u realnom iznosu. Ako, na primer, pogledate penzije, prosečna penzija u novembru ove godine bila je za 7,8 odsto veća u realnom iznosu, u odnosu na novembar prošle godine. Što se tiče plata, u periodu januar-septembar beleži se realan rast zarada od 6,5 odsto. Dakle, primanja građana rastu iznad nivoa inflacije, u realnom iznosu, a država svakako sprovodi i druge mere kako bi se očuvao životni standard i kupovna moć građana.
Penzioneri su važan deo društva. Da li država ima prostora da nastavi sa povećanjem penzija, uz očuvanje fiskalne stabilnosti?
– Penzije u Srbiji nikad nisu bile veće i država kontinuirano radi na poboljšanju životnog standarda naših najstarijih sugrađana. Od 1. decembra penzije su povećane za 12,2 odsto, čime će prosečna penzija u decembru dostići 485 evra. Ako se podsetimo da je 2012. godine prosečna penzija u Srbiji bila 204 evra, jasno je koliki rast je ostvaren. Idemo ka ispunjenu cilja i obećanja koje smo dali da će do kraja 2027. godine prosečna penzija iznositi 650 evra. Pritom, nijednog trenutka nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost, ponašamo se odgovorno i u skladu sa raspoloživim fiskalnim prostorom.
Minimalna zarada kontinuirano raste. Kako obezbeđujete da se rast plata nastavi, a da privreda ostane konkurentna?
– Minimalna zarada iz godine u godinu raste, i ako pogledamo tri poslednja povećanja – 13,7 odsto od 1. januara 2025, potom vanredno 9,4 odsto od oktobra i 10,1 odsto od 1. januara 2026. godine, dolazimo do kumulativnog povećanja minimalne cene rada po radnom času od 37 odsto u period 2025-2026, a što dovodi do realnog rasta minimalca od 27,2 odsto u tom periodu. Međutim, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, godinama unazad smanjujemo opterećenje na zarade. Tako rasterećujemo i dodatno stimulišemo privredu. U 2017. godini opterećenje na zarade je bilo 64 odsto, postepeno smo ga svake godine smanjivali i sada dolazimo do 59,7 procenata u 2026. godini. Naša politika je da pomognemo privredi, da je rasteretimo, i od toga nećemo odustati.
Investicije i privredni razvoj
Srbija je među liderima u regionu po stranim direktnim investicijama. Šta je danas najveći adut Srbije u privlačenju investitora?
– Srbija je godinama unazad bila rekorder u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija, i mi kontinuirano radimo na podizanju ugleda naše zemlje kod svetskih investitora. Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, učešće svih investicija u Srbiji iznosi 55,1 odsto, što je više od polovine. Takođe, više od 56 odsto izvoza sa Zapadnog Balkana je iz Srbije. Mi konstatno radimo na unapređenju privrednog ambijenta i na olakšavanju rada privredi. Osim poreskog rasterećenja zarada, sproveli smo i niz sistemskih reformi koje privredi olakšavaju rad. Moram da pomenem sisteme e-fiskalizacije i e-faktura koje smo uveli, zatim e-otpremnice i e-akcize. Tu su i nacionalni jednošalterski sistem u spoljno-trgovinskom poslovanju, o kojem je nedavno usvojen zakon u parlamentu, zatim e-bolovanje, modernizacija rada Poreske uprave. Sve su to delovi mozaika i samo deo reformi koje sprovodimo i kojima olakšavamo poslovanje privredi.
Infrastrukturni projekti su i dalje u fokusu. Kako se oni finansiraju i zašto su ključni za dugoročni ekonomski rast?
– Veliki kapitalni projekti doprinose daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, povećanju konkurentnosti, a posledično i poboljšanju kvaliteta života građana. U 2026. godini je za kapitalne investicije opredeljeno 6,7 odsto BDP-a, što je oko 737 milijardi dinara. Gradimo deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, nove pruge, mostove, škole, bolnice… Jer, što više država investira u javnu infrastrukturu i kapitalne investicije, to se više ohrabruju i privatni investitori da ulažu. U okviru programa “Skok u budućnost – Srbija 2027” predviđena je realizacija 323 projekta širom zemlje, vredna ukupno 17,8 milijardi evra. Naravno, tu je i organizacija Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO čiji ćemo biti domaćin 2027. godine i koja će najbolje pokazati koliko se Srbija promenila i napredovala u periodu od 15 godina. Što se tiče finansiranja, veliki infrastrukturni projekti se finansiraju delom iz budžeta, delom iz kredita. Dakle, država koristi kredite za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju kao što je to radila prethodna vlast.
Investicije i privredni razvoj
Srbija je među liderima u regionu po stranim direktnim investicijama. Šta je danas najveći adut Srbije u privlačenju investitora?
– Srbija je godinama unazad bila rekorder u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija, i mi kontinuirano radimo na podizanju ugleda naše zemlje kod svetskih investitora. Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, učešće svih investicija u Srbiji iznosi 55,1 odsto, što je više od polovine. Takođe, više od 56 odsto izvoza sa Zapadnog Balkana je iz Srbije. Mi konstatno radimo na unapređenju privrednog ambijenta i na olakšavanju rada privredi. Osim poreskog rasterećenja zarada, sproveli smo i niz sistemskih reformi koje privredi olakšavaju rad. Moram da pomenem sisteme e-fiskalizacije i e-faktura koje smo uveli, zatim e-otpremnice i e-akcize. Tu su i nacionalni jednošalterski sistem u spoljno-trgovinskom poslovanju, o kojem je nedavno usvojen zakon u parlamentu, zatim e-bolovanje, modernizacija rada Poreske uprave. Sve su to delovi mozaika i samo deo reformi koje sprovodimo i kojima olakšavamo poslovanje privredi.
Infrastrukturni projekti su i dalje u fokusu. Kako se oni finansiraju i zašto su ključni za dugoročni ekonomski rast?
– Veliki kapitalni projekti doprinose daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, povećanju konkurentnosti, a posledično i poboljšanju kvaliteta života građana. U 2026. godini je za kapitalne investicije opredeljeno 6,7 odsto BDP-a, što je oko 737 milijardi dinara. Gradimo deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, nove pruge, mostove, škole, bolnice… Jer, što više država investira u javnu infrastrukturu i kapitalne investicije, to se više ohrabruju i privatni investitori da ulažu. U okviru programa “Skok u budućnost – Srbija 2027” predviđena je realizacija 323 projekta širom zemlje, vredna ukupno 17,8 milijardi evra. Naravno, tu je i organizacija Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO čiji ćemo biti domaćin 2027. godine i koja će najbolje pokazati koliko se Srbija promenila i napredovala u periodu od 15 godina. Što se tiče finansiranja, veliki infrastrukturni projekti se finansiraju delom iz budžeta, delom iz kredita. Dakle, država koristi kredite za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju kao što je to radila prethodna vlast.
Koji sektori će, osim građevinarstva, imati najveću korist od EXPO-a – da li su to turizam, IT, logistika, energetika?
– EXPO je naša najveća razvojna šansa i motor razvoja, koji će doprineti daljem rastu BDP. On će, kao što ste i naveli, doprineti daljem rastu građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva, logistici. Pošto EXPO donosi inovacije, on donosi dalji razvoj IT sektora, nauke, kreativnih industrija. Čitav spektar industrija će imati koristi od EXPA i u tome je, između ostalog, njegov značaj.
Ulaganja u infrastrukturu vezana za EXPO ostaju i nakon 2027. godine. Koliko su ona važna za dugoročni razvoj Srbije, a ne samo za sam događaj?
– Sve što bude izgrađeno ostaje i nakon EXPA. Kao što sam rekao, pod kišobranom EXPA smo pokrenuli program “Skok u budućnost – Srbija 2027” koji donosi 323 projekta širom zemlje. To su nove bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, ulaganja u energetske objekte, zaštitu životne sredine. Dodatno, u Surčinu niče jedan potpuno novi deo grada, gde se osim EXPO kompleksa, gradi i 1.500 stanova, Nacionalni fudbalski stadion, sva potrebna prateća linijska infrastruktura. Tamo će biti i Akvatik centar, nova pruga. I sve to će ostati građanima i po završetku EXPO.
