Od 1. aprila u Štajerskoj na snagu stupaju izmene u sistemu stambene podrške, koje donose strože uslove za korisnike i preciznije definisanje prava na pomoć.
Posebno će biti pogođeni državljani trećih zemalja, za koje se uvode dodatni kriterijumi, uključujući obavezan dokaz o znanju nemačkog jezika.
Stroži uslovi i fokus na stalne rezidente
Pokrajinska vlada usvojila je implementacioni propis, kako prenosi ORF, sa ciljem da se jasnije odredi krug korisnika i veći akcenat stavi na osobe koje trajno žive u Austriji i učestvuju u sistemu socijalnog osiguranja.
Reforma se zasniva na pet ključnih elemenata: preciznije definisani uslovi za ostvarivanje prava, obavezan dokaz o doprinosima, uvođenje jezičkog kriterijuma, pojačane kontrole i dodatna unapređenja za osobe sa invaliditetom.
Ujedno se pooštravaju i pravila boravka.
Ubuduće će pravo na stambenu podršku imati samo oni koji najmanje pet godina imaju prijavljeno primarno prebivalište u Austriji. Osobe sa supsidijarnom zaštitom biće isključene iz ovog sistema, jer su već obuhvaćene osnovnim socijalnim davanjima.
Novi kriterijumi za državljane trećih zemalja
Za ovu grupu uvodi se i obaveza dokazivanja doprinosa. Pravo na podršku biće uslovljeno dokazom o najmanje 54 meseca ili ukupno 240 meseci oporezivih prihoda ili prihoda relevantnih za socijalno osiguranje u poslednjih pet godina. Izuzeci su predviđeni za starije osobe u penzionom dobu i za hronično obolele.
Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na poznavanje nemačkog jezika. Kao dokaz će se prihvatati sertifikati najmanje nivoa A2, završeni integracioni ispiti, školske diplome ili kvalifikacije za upis na univerzitet iz nemačkog jezika. Bez ovog dokaza, kako je saopštila pokrajinska vlada, pravo na stambenu pomoć neće biti moguće ostvariti.
Pojačane kontrole i podrška za osobe sa invaliditetom
Kontrolni mehanizmi takođe će biti stroži. Promene u prihodima moraće da se prijave u roku od dve nedelje, umesto dosadašnje četiri, kako bi se brže sprečile nepravilne isplate. Istovremeno, maksimalni iznosi pomoći ostaju nepromenjeni.
Posebna pažnja posvećena je osobama sa invaliditetom – njihov lični budžet više se neće uračunavati u prihod, što bi trebalo da smanji finansijsko opterećenje ove grupe.
Predstavnici vlasti ističu da je cilj reforme povećanje pravednosti i održivosti sistema. Pokrajinski zvaničnici naglašavaju da će se ubuduće podrška usmeravati ka onima koji žive i doprinose društvu, uz jasnije definisana pravila i jačanje poverenja u socijalni sistem.
