Luksuzni zimski centar Kicbil postao je poprište nesvakidašnje serije prevara čiji je glavni akter jedan osamdesetjednogodišnjak. Ovaj “penzionisani manipulator” sumnjiči se da je prevario najmanje 12 osoba, nudeći im u zakup stanove koji ili nisu bili njegovi ili uopšte nisu bili na raspolaganju. Ukupna šteta procenjuje se na oko 50.000 evra, a ogorčene žrtve tvrde da je broj prevarenih znatno veći nego što to pokazuje zvanična statistika.
Osumnjičeni je, uprkos svojim godinama, razradio vrlo efikasnu šemu koja je ciljala ljude u očajničkoj potrazi za krovom nad glavom u prestižnom regionu Tirola. Jedna od žrtava, koja je želela da ostane anonimna, opisala je starca kao veštog “sitnog mešetara” koji je godinama bio poznat policiji u okruzima Kicbil i Kufštajn, ali je uporno uspevao da izmakne ozbiljnijim sankcijama.
“Mali nitkov”: Kako je birokratija dopustila višegodišnji kriminal?
Ono što najviše ljuti prevarene građane jeste ležeran stav institucija prema osumnjičenom. Prema svedočenju jedne žrtve, kada god bi neko ukazao na njegove mutne radnje, odgovor je bio gotovo uvek isti – da se radi o “malom nitkovu” čije akcije nisu vredne velike pažnje. Upravo to potcenjivanje kriminalnog potencijala jednog starca omogućilo mu je da drsko nastavi sa oglasima čak i nakon što su protiv njega podnete prve prijave.
Državno tužilaštvo u Inzbruku je tek nedavno preseklo ovaj niz i odredilo istražni zatvor za 81-godišnjaka. Žrtve se s pravom pitaju zašto je istrazi trebalo toliko vremena, s obzirom na to da je osumnjičeni nastavljao sa online oglašavanjem dok su ga nadležni “posmatrali”. Smatra se da je ogromna materijalna šteta mogla biti sprečena da je sistem reagovao na prve znake prevare, umesto što je dopustio da starac iskorišćava svoju poodmaklu dob kao štit.
Šema bez greške: Razgledanje stana koji nikada nije postao dom
Metod rada bio je jednostavan, ali psihološki lukavo osmišljen. Stanovi koje je nudio bili su privlačni za standarde Kicbila, ali ne toliko jeftini da bi izazvali momentalnu sumnju. Kada bi se zainteresovani javili, starac bi tvrdio da je taj stan već izdat, ali da ima “alternativu” – svoj sopstveni stan iz kojeg se navodno seli. Nakon razgledanja, vršio bi pritisak na žrtve da odmah uplate depozit.
Nakon uplate, počeo bi iscrpljujući proces odlaganja i izgovora. Dok su neki, poput “gospođe Zajler”, uspeli da povrate svoj novac agresivnim pritiskom, mnogi drugi nisu bili te sreće. Starac je prosto iskušavao sreću: ako bi prevara prošla, zadržao bi novac; ako bi ga otkrili, glumio bi nevinost i nastavljao dalje. U 2026. godini, ovaj slučaj služi kao bolno podsećanje da prevaranti ne biraju godine, a da u elitnim mestima poput Kicbila, poverenje može koštati čitavo malo bogatstvo.
