Generacijski jaz u kupovnoj moći postao je jedna od centralnih tema u Nemačkoj, gde uprkos stabilnim poslovima i nominalno većim zaradama, osobe između 30 i 50 godina sve teže održavaju životni standard bez direktne pomoći roditelja. Prema istraživanju koje prenosi list Bild, finansijska podrška „mami i tate” postala je strukturni deo budžeta mnogih milenijalaca, a ne samo povremena pomoć u vanrednim situacijama.
Podaci instituta Civey ukazuju na to da gotovo polovina roditelja nastavlja sa uplatama i nakon što deca završe školovanje. Čak 23 odsto pripadnika „bejbi-bumer” generacije mesečno izdvaja do 150 evra za svoje potomke, dok pet odsto njih uplaćuje iznose veće od 450 evra, neretko zahvatajući i u sopstvene penzione fondove.
Kraj mita o ekonomskoj samostalnosti
Sociolog i istraživač generacija, profesor dr Klaus Hurelman, ističe da su ekonomski potresi i krize učinili život neizvesnijim, što je dovelo do promene same definicije odraslog doba. „Finansijska nezavisnost više nije jasan pokazatelj da je neko odrastao. Klasični model ekonomske samostalnosti i osnivanja porodice polako gubi svoje jasno definisane granice”, ocenjuje Hurelman.
Stručnjaci ukazuju na paradoks: iako današnja generacija na papiru zarađuje više nego njihovi roditelji u istoj životnoj dobi, njihova stvarna kupovna moć je znatno manja. Želja da se zadrži komfor u kojem su odrasli – od putovanja i hobija do brendirane garderobe i ličnih trenera – primorava zaposlene ljude srednjih godina da ostanu zavisni od roditeljskog kapitala.
Nekretnine kao „nemoguća misija” bez pomoći porodice
Poseban akcenat u izveštaju stavljen je na tržište nekretnina. Prema rečima profesora dr Filipa Lerša, kupovina sopstvenog stana ili kuće za mnoge je postala neostvariva bez porodične podrške.
„Roditelji danas obezbeđuju početni kapital, garantuju za kredite ili daju povoljne zajmove, a neretko omogućavaju deci da besplatno žive u porodičnom domu kako bi uštedeli”, navodi Lerš. On dodaje da ovaj trend produbljuje društvene razlike, jer uspeh pojedinca sve manje zavisi od sopstvenog rada, a sve više od imovinskog stanja porodice iz koje potiče.
Globalni trend: Od Berlina do Njujorka
Ovaj fenomen nije ograničen samo na nemačko tržište. Statistički podaci iz drugih svetskih metropola pokazuju slične, pa čak i drastičnije rezultate. Primera radi, u Njujorku je tek jedna trećina stanovnika mlađih od 43 godine potpuno finansijski nezavisna od svojih roditelja.
Iako ova velikodušnost „bejbi-bumera” sprečava nagli pad životnog standarda njihovih potomaka, sociolozi upozoravaju na opasnost od stvaranja dugoročne zavisnosti koja se prenosi i na treću generaciju, s obzirom na to da bake i deke sve češće plaćaju aktivnosti i troškove i svojim unucima.
