Povodom Svetskog dana bez duvana, koji se obeležava u nedelju, 31. maja, gradske vlasti Beča uputile su ozbiljno upozorenje javnosti ukazujući na podatak da u Austriji od posledica konzumiranja cigareta godišnje premine oko 8.500 ljudi.
Ova alarmantna statistika svedoči da duvanski dim svakoga dana odnese oko 23 života, što čini približno deset odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva u zemlji. Upravo zbog toga, grad Beč je iskoristio ovaj datum kako bi ponovo skrenuo pažnju na teške zdravstvene posledice koje izaziva upotreba duvana i nikotina.
Nove forme zavisnosti i promena navika kod mladih
Konzumiranje duvanskih proizvoda i dalje drži poziciju jednog od najvećih zdravstvenih rizika koje je moguće uspešno preduprediti. Ono se direktno povezuje sa razvojem kardiovaskularnih i hroničnih respiratornih oboljenja, kao i sa različitim oblicima kancera.
Međutim, zdravstveni stručnjaci u poslednje vreme izražavaju posebnu zabrinutost zbog pojave i širenja novih oblika konzumacije nikotina. Trenutni podaci pokazuju da oko 24 odsto stanovnika Austrije, starijih od 15 godina, svakodnevno unosi nikotin, bilo kroz klasične cigarete, elektronske cigarete ili nikotinske kesice.
Evald Lohner, koordinator za pitanja zavisnosti i droga, upozorava da se modeli ponašanja menjaju, što je naročito vidljivo kod adolescenata i mlađe populacije koji sve češće biraju nove nikotinske proizvode, poput elektronskih cigareta.
Opasnost od „dvostruke upotrebe“ i niske ocene za Austriju
Lohner posebno naglašava opasnost od takozvane „dvostruke upotrebe“, odnosno paralelne ili naizmenične kombinacije tradicionalnih cigareta sa elektronskim cigaretama, nikotinskim kesicama ili drugim srodnim proizvodima. Prema njegovim rečima, ovakav način konzumacije ne samo da drastično ugrožava zdravlje, već i učvršćuje zavisničke navike, čineći kasniji prestanak pušenja daleko težim.
U prilog neophodnosti sistemskih promena govore i podaci iz izveštaja „Skala kontrole duvana 2025“, koji je prezentovan u maju. Prema tom istraživanju, Austrija se nalazi tek u donjem delu srednje skale kada je reč o primeni mera za suzbijanje zavisnosti od duvana i nikotina. Sa osvojenih svega 48 od mogućih 100 bodova, eksperti poručuju da u ovoj oblasti postoji ogroman prostor za napredak.
Sa druge strane, lekari podsećaju da odluka o prestanku pušenja donosi benefit u bilo kom životnom dobu. Poboljšanje opšteg fizičkog i mentalnog stanja organizma primetno je već nakon kratkog perioda apstinencije, dok se u dugoročnom periodu rizik od dobijanja najtežih bolesti višestruko smanjuje.
