Prema najnovijim zvaničnim podacima iz publikacije „Savezne države 2026“, koju je objavio Austrijski integracioni fond (ÖIF), oko 2,1 milion stanovnika Austrije rođeno je u inostranstvu. Ovaj podatak pokazuje da skoro svaka četvrta osoba u zemlji (22,9 odsto) ima imigrantsko poreklo, što u poređenju sa periodom od pre deset godina predstavlja rast od 4,6 procentnih poena. Godišnji statistički izveštaj, zasnovan na podacima Zavoda za statistiku Austrije i Službe za zapošljavanje (AMS), pruža detaljan uvid u demografske, obrazovne i ekonomske trendove u svih devet pokrajina.
Najveći broj stanovnika rođenih u inostranstvu potiče iz Nemačke (275.500), dok drugo i treće mesto zauzimaju Bosna i Hercegovina sa 181.200 i Turska sa 166.600 građana. Teritorijalno, ubedljivo najveća koncentracija stranaca zabeležena je u Beču, gde na početku 2026. godine živi 841.900 useljenika, što čini čak 41,3 odsto ukupnog stanovništva glavnog grada. Nakon Beča, po udelu prednjače Forarlberg sa 23,7 odsto i Salcburg sa 22,2 odsto, dok je najniža stopa zabeležena u Burgenlandu (13,9 odsto). Posmatrano u desetogodišnjem okviru, Beč beleži i najveći skok udela stranaca od 6,8 procentnih poena, a slede ga Štajerska, Salcburg i Tirol. Tokom 2025. godine u Austriju se doselilo 161.900 ljudi, dok je 131.200 napustilo zemlju, čime je ostvaren pozitivan migracioni saldo od oko 30.700 osoba.
Jaz u stopama zaposlenosti i nezaposlenosti između domaćeg i stranog stanovništva
Kada je reč o tržištu rada, opšta stopa zaposlenosti u Austriji tokom 2025. godine iznosila je 74,3 procenta. Međutim, analiza porekla pokazuje značajnu razliku: dok je stopa zaposlenosti austrijskih državljana iznosila 76,2 odsto, među stranim državljanima ona je bila na nivou od 68,3 procenta. Regionalne varijacije su izuzetno izražene, pa tako Tirol (76,5 odsto) i Salcburg (75,1 odsto) imaju najvišu zaposlenost straca, dok Beč beleži najnižih 63,0 procenata.
Slične disproporcije vidljive su i u stopama nezaposlenosti. Na nivo cele države, stopa nezaposlenosti među stranim državljanima u 2025. godini iznosila je 11 procenata, za razliku od austrijskih državljana kod kojih je zabeleženo 6,1 odsto. Najteža situacija za strane radnike zabeležena je u Beču, gde stopa nezaposlenosti dostiže 17,1 odsto, kao i u Štajerskoj sa 10,3 odsto i Koruškoj sa 9,4 procenta. Sa druge strane, najstabilnije prilike beleže se u Burgenlandu (5,4 odsto) i Tirolu (6,1 odsto).
Obrazovni izazovi u školama i pad stope nataliteta
Izveštaj ÖIF-a ukazuje i na specifičnosti unutar obrazovnog sistema. U školskoj 2024/25. godini, ukupno 26 odsto svih učenika u Austriji govorilo je maternjim jezikom koji nije nemački, što je porast od 3,8 procentnih poena u odnosu na deceniju ranije. U Beču je taj udeo dostigao 48,9 odsto, dok je u Koruškoj ostao na 16,7 procenata. Zastupljenost učenika kojima nemački nije maternji posebno je visoka u školama za decu sa posebnim potrebama (44,6 odsto), politehničkim školama (41,5 odsto) i osnovnim školama (34,9 odsto), dok je u stručnim i višim školama taj procenat znatno niži. Pored toga, oko 50.800 učenika u Austriji (4,4 odsto od ukupnog broja) registrovano je sa posebnim obrazovnim potrebama, gde prednjači Beč sa 7,8 procenata.
Pored obrazovanja, zabeleženi su i značajni demografski pomaci u stopi nataliteta. Prosečan broj dece po ženi u Austriji pao je sa 1,49 u 2015. godini na 1,30 u 2025. godini. Prosek za žene rođene u Austriji iznosi 1,19, dok je za žene rođene u inostranstvu 1,57 (što predstavlja pad u odnosu na 1,92 iz 2015. godine). Analiza po poreklu pokazuje da žene iz Avganistana, Sirije i Iraka imaju najviši prosek od 3,37 dece, žene iz država naslednica bivše Jugoslavije u proseku rađaju 1,92 dece, dok žene iz zemalja članica EU pre proširenja 2004. godine imaju prosek od 1,08 dece, što je niže i od austrijskog proseka.
